1
U Srbiji će ove jeseni opet da poskupi struja i to je šesti put od 2022. godine. Povećanje cene od najmanje sedam odsto očekuje se u oktobru, a pravda se potrebom jačanja finansijske održivosti i pokrivanja troškova poslovanja državnih energetskih preduzeća. Međutim, sasvim je izvesno da je ovo još jedan dokaz da građani Srbije kroz poskupljenja struje plaćaju danak višegodišnjeg uništavanja energetskog sistema zemlje, koje je kulminiralo 2021. godine.
Da će struja opet da poskupi potrošači u Srbiji su saznali zahvaljujući Međunarodnom monetarnom fondu. Naime, u izveštaju o reviziji programa sa Srbijom, koju je MMF objavio u petak, navodi se da se država Srbija obavezala da će povećati cenu električne energije za domaćinstva od najmanje sedam odsto od prvog oktobra 2025. godine.
Ova odluka je, kako se navodi u izveštaju, doneta sa ciljem jačanja finansijske održivosti i pokrivanja troškova poslovanja državnih energetskih preduzeća.
Pored ovog direktnog poskupljenja, vlasti su se obavezale da će razmotriti i promenu tarifnog sistema, odnosno spuštanje praga za ulazak u najskuplju, „crvenu zonu“.
Takođe, oktobarsko poskupljenje je samo prvo u nizu, jer aranžman sa MMF-om predviđa i novo prilagođavanje cene struje najkasnije do 1. oktobra 2026. godine.
Ekonomista Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, ocenjuje za Nova.rs da je kroz frazu “jačanje finansijske održivosti i pokrivanje troškova poslovanja državnih energetskih preduzeća” samo u finu oblandu uvijena činjenica da građani opet moraju da plaćaju danak lošem i krajnjem neprofesionalnom gazdovanju u energetskom sistemu Srbije.
Neprofesionalno vođenje energetskog sistema, da podsetimo, najbolje se videlo u decembru 2021. godine.
Sa prvim snegom došlo je do kolapsa energetskog sistema i više od 130.000 domaćinstava je ostalo bez struje, jer su, kako se ispostavilo, u pećima termoelektrana umesto uglja završili blato i kamenje. Mesec dana kasnije sa funkcije je otišao i tadašnji v.d. direktora EPS-a Milorad Grčić, na čije loše rukovođenje kompanijom je javnost upozoravala i mnogo pre ovog kolapsa.
“Sredstva će, kako kažu biti, prvenstveno usmerena na povećanje finansijske održivosti tih preduzeća. Zašto preduzeće koje je monopolista i ne možete da nađete zamenu za njegovu uslugu na tržištu nije finansijki stabilno i održivo? Pri tome dobija i značajne državne subvencije”, pita Radosavljević.
PROČITAJTE JOŠ...
On podseća da će ovo oktobarsko povećanje, za koje je procena da će biti najmanje sedam odsto, biti šesto povećanje od 2022. godine.
“Ako bismo samo puko kumilativno sabirali, to povećanje cene struje je više od 60 odsto, a jasno je da je i veće. I to je više nego što je zvanična inflacija u tom periodu”, ističe naš sagovornik.
Upozorava da naša državna energetska kompanija nije decenijama izgradila nijednu hidroelektranu i građani nikako da vide neke naznake modernizacije sistema, za koju se već godinama odvaja kroz silna poskupljenja struje.
“Ni dosadadašnja povećanja cena nisu iskorištena da se ta sredstva usmere za modernizaciju energetskog sistema, već samo da se nastavi krađa i pljačka u tom preduzeću i tako će biti i u budućnosti. Cilj je samo da se napuni budžet EPS, bez da se reformiše sistem i dostignu evropski standardi”, naglašava Radosavljević.
On napominje da ne stoje poređenja cena struje u Srbiji i zemljama Evropske unije zbog razlike u njihovom kvalitetu, jer kako je naveo, u Sloveniji, na primer, “dobijate struju koja je proizvodi po ekološkim standardima, dok je ova koja se dobija u našoj zemlji smeće”.
“Zato su državna energetska preduzeća kod nas najveći kočničari enegetske tranzicije, a mi smo kao građani prosto osuđeni na njih. Čak da hipotetički nabavite struju negde drugo, da biste je transportovali do svoje firme opet vam je potreban EPS i EDS. Brojni su primeri građana koji su se odlučili da proizvode sami struju iz solarne energije i koji su morali godinama da čekaju da se povežu na mrežu”, objašnjava Radosavljević.
Komentarišući odluku Elektroprivrede Srbije da promeni račun za uplatu i da se umesto dosadašnjeg trezorskog računa, uplate korisnika vrše na tekući račun Alta banke; Radosavljević objašnjava da to samo po sebi nije loša odluka.
“EPS je preduzeće i treba da izađe iz trezora, ali je pitanje zašto je odabrana Alta banka, a ne recimo Poštanska štedionica, koja je državna banka. Zašto se sada pumpa jedna privatna banka”, pita Radosavljević.
Alta banka je, da podsetimo, u vlasništvu biznismena bliskog SNS-u Davora Macure.
