Sezona slava polako obuzima Srbiju, jedna za drugom nižu se - Aranđelovdan, Sveti Nikola. Trpeza za ovakvu svetkovinu predstavlja dodatni trošak, a ove godine domaćice i domaćini posebno su zabrinuti zbog učestalih poskupljenja. Računica pokazuje da će ih ove godine slavski jelovnik koštati oko 30 osto skuplje nego prošle godine.
Građani koji se polako pripremaju za Božićni post, ali i oni koji već uveliko kalkulišu troškove za predstojeće slave i praznike, ove godine moraće da izdvoje više novca i za ribu.
U Srbiji je tokom 2021. godine proizvedeno oko 30 odsto manje ribe u odnosu na prošlu godinu. Posledica lošeg odnosa državnih institucija prema ribarstvu je drastičan pad proizvodnje, pa je površina pod ribnjacima, koja je nekada bila između 12.000 i 15.000 hektara, sada svedena na nešto ispod 5.000 hektara, prenosi Biznis.rs.
Naša zemlja uvozi oko 75 odsto ribe, dok je samo 25 procenata iz domaće proizvodnje, kaže za Biznis.rs predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije i direktor ribnjaka „Kapetanski rit“ Krum Anastasov.
„U ovom periodu najviše se traže šaran i pastrmka, a pored njih i tolstolobik i ostale vrste ribe. Kada je reč o ceni, maloprodajne cene u ribarnicama kreću se od 450 do 490 dinara po kilogramu, s tim što je u velikim sistemima ona oko 400 dinara. Potrošači će sada biti snabdeveni, ali ćemo već na proleće imati problem, s obzirom na to da počinje prolećni post i da će se Đurđevdan slaviti posno. Mislim da će faliti ribe“, navodi Anastasov.
On dodaje da će potrošači zbog celokupne situacije imati problem jer će ubuduće morati da kupuju ribu koja nije proizvedena u našoj državi, što je poražavajuće.
Kako se kreću cene ribe, proverili smo i u jednoj ribarnici u Beogradu. Prema rečima vlasnika ovog maloprodajnog objekta, posla ima, a polako se pripremaju za predstojeće slave i praznike.
“Kilogram šarana je 440 dinara, sa čišćenjem 470, dok je pečeni šaran 1.400 dinara. Tolstolobik je od 330 do 350 dinara, sa čišćenjem od 350 do 380, očišćena pastrmka je 620 dinara, oslić 450, skuša 380, dok su fileti soma (Pangasius) 350 dinara”, navodi on za naš portal.
Kada je reč o poskupljenju, predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije objašnjava da proizvođači još uvek nisu ukalkulisali realnu cenu, iako je evidentno da je sve poskupelo – od troškova, pa do hrane.
“Električna energija, koja je značajna u proizvodnji šarana, poskupela je skoro 100 odsto, gorivo takođe. Prošle godine cena kukuruza bila je 16 dinara, sada je 26. Soja je sa 45-50 dinara otišla na 85, a poskupelo je i riblje brašno, kao i sve vrste usluga. Ako se uzme u obzir da je prošle godine junetina bila 750 dinara, a sada je 1.050, očigledno je da mi još uvek nismo iskoristili tu mogućnost da primenimo sve troškove, tako da je cena ribe trenutno jako niska, iako je porasla u odnosu na period kada smo zbog pandemije bili zatvoreni“, ističe Anastasov.
Za proslavu krsne slave domaćinstva su. zavisno od broja gostiju, prethodnih godina u proseku izdvajala oko 500 evra. Ipak, čini se da će ove godine iz različitih razloga ta suma biti značajno viša, procenjuje se za čak 20 do 30 odsto, što će ozbiljno udariti potrošače „po džepu“.
Na rafovima u prodavnicama cene rastu od početka godine. Hrana je u proseku poskupela 9,1 posto, te je osim ulja i mesa povrću najviše podignuta cena.
Cena povrća skočila je za čak 30 posto, tako da je za kupovinu krastavca potrebno izdvojiti 120 dinara za kilogram, 200 za paradajz, dok cena crvene paprike iznosi oko 400 dinara. Na pijačnim tezgama može se primetiti i poskupljenje kupusa, i to čak duplo u odnosu na prethodnu godinu, te umesto 30 sada je potrebno izdvojiti 60 dinara kako bi se kupio kilogram.
Kad je reč o povrću, važno je napomenuti da je za kupovinu ulja, koje je neophodno za njenu pripremu, iz novčanika potrebno obezbediti od 180 do 220 dinara za litar, u zavisnosti od vrste i prodajnog mesta. Ulje je poskupelo čitavih 45 posto u odnosu na cenu od 140 dinara koja je do skoro bila na snazi.
Prodavnica cena ulje poskupljenjeCena ulja u supermarketu Foto:Goran Srdanov/Nova.rs
Pečenje, kao najvažniji „sastojak“ slavske trpeze, ove godine biće skuplje, jer je, sudeći po cenama, sirovo meso u prodavnicama poskupelo oko 9,4 odsto. Cena žive prasetine kreće se od 120 do 200 dinara u zavisnosti od dela zemlje, pokazuju podaci sa sajta Ministarstva poljoprivrede – Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije. Cena jagnjadi kreće od 230 do 270 dinara, a za 20 ljudi potrebno je najmanje šest do sedam kilograma pečenja.
Za kupovinu sirovog mesa treba „iskeširati“ oko 900 dinara za kilogram junetine, umesto 700 kada smo kupovali prethodne godine. Svinjsko meso košta oko 600 dinara, u odnosu na prethodu cenu od 480, a piletina je skočila sa 250 na 350 dinara.
Prodavnica cena meso poskupljenjeCena mesa u supermarketu Foto:Goran Srdanov/Nova.rs
Ništa bolja situacija nije rezervisana ni za novčanike onih koji proslavljaju posnu krsnu slavu. Kako su potrošači i navikli, cena ribe „skače“ pred Sv. Nikolu, slavu koju proslavlja najveći broj Srba. Za ovu kupovinu potrebno je izdvojiti različitu sumu u zavisnosti od vrste ribe, a trenutno je cena kilograma šarana oko 350 dinara.
Potrošači su veoma zabrinuti zbog poskupljenja namirnica. Za sve one potrepštine koje smo ranije kupovali sada je potrebno izdvojiti dosta više novca. Tome je doprinela kako ekonomska kriza, tako i koronavirus.
„Naravno da sam zabrinuta. Ako cena sad ovoliko skače, čemu mogu da se nadam do 19. decembra kada budem spremala slavu? Koliko će tek tada poskupeti riba?“, kaže zabrinuto naša sagovornica Bojana M.
Goran Papović iz Udruženja potrošača objašnjava za naš portal da je najveći problem sa povećanjem cena to što nema kontrole tržišnih uslova, te da smo ostavljeni „na mislost i nemilost onih koji o tome odlučuju, a to su u ovom slučaju prodavači“.
„Poskupljenje energenata, koji generalno prave input da nešto poskupi, oni koriste kao izgovor, a mnogi od njih su već ranije sve ukalkulisali. Ne razumemo zašto ne postoji ozbiljan tržišni nadzor i da neko bude kažnjen. Još uvek ne poslujemo tržišno i ne poštujemo potrošače“, kaže Papović.
On kao još jedan problem ističe da je zbog poskupljenja povećana količina proizvoda kojima prolazi rok, a koje niko ne kupuje jer to ne može da priušti.
„Kad uđete u velike markete videćete neverovatan broj proizvoda kojima se bliži istek trajanja, a oni drže visoku cenu, dok svakom potrošaču i dinar poskupljenja utiče na ukupan budžet. Da li stvarno ima prostora za poskupljenje nekih proizvoda?“, kaže Papović.
Na pitanje hoće li biti dodatnih poskupljenja pred slave, odgovara da će se to verovatno desiti, ali da je prilično siguran da to neće izazvati povratnu reakciju kupaca kakvoj se prodavci nadaju.
„Biće pokušaja udara. Mnogi trgovci, proizvođači pokušaće da zarade kad su slave u pitanju, ali se plašim, u stvari siguran sam, da se neće nešto „ovajditi“. Biće poskupljenja bez daljnjega, ali koja je tu kalkulacija ne znam“, završava Papović.
Bonus video: Domaćinske Priče – Salata od lignji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare