4
SOKAR (Državna naftna kompanija Republike Azerbejdžan) zainteresovana je za preuzimanje većinskog paketa akcija NIS-a (Naftne industrije Srbije), čiji je većinski vlasnik ruska kompanija Gaspromnjeft, što bi trenutno, čini se, bio najbolji scenraio za Srbiju. Ipak, ovu kompaniju godinama unazad prate kontroverze – od davanja mita pa sve do umešanosti u ubistvo novinarke.
SOKAR je azerbejdžanska naftna kompanija, kako se navodi na njihovom zvaničnom sajtu, uključena u istraživanje naftnih i plinskih polja, proizvodnju, preradu i transport nafte, plina i plinskog kondenzata, marketing nafte i petrohemijskih proizvoda na domaćem i međunarodnom tržištu, te snabdevanje prirodnim plinom industrije i javnosti u Azerbejdžanu. Tri proizvodna sektora, jedna rafinerija nafte i jedno postrojenje za preradu plina, gradilište za proizvodnju platformi za duboke vode, dva trusta, jedna institucija i 23 podsektora korporativni su subjekti SOKAR-a.
Dodaju i da ova kompanija sprovodi različite aktivnosti u Gruziji, Turskoj, Rumuniji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Ukrajini, Singapuru i Nigeriji, a Azerbejdžan i Rusija imaju dobre diplomatske odnose.
Iako bi ovo, čini se, bilo trenutno najbolje rešenje za Srbiju, SOKAR je kompanija koju prate kontroverze.
Pre svega, često se dovodi u vezu sa raširenom korupcijom u Azerbejdžanu. Prema istraživanju koje je sproveo „Transparency international“ 2011. godine o antikorupcijskim praksama 44 naftne kompanije, SOKAR je bio na poslednjem mestu.
Frank Švabe, poslanik nemačkog Bundestaga i član Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, rekao je da vidi SOKAR kao „centralni upravljački instrument za spoljnu politiku autoritarnog predsednika Azerbejdžana“.
Kako su pisali nemački mediji, SOKAR je „dobro povezan“ sa Nemačkom i igra važnu ulogu u lobiranju i korupciji u vezi sa azerbejdžanskom prestonicom.
Vlada Azerbejdžana je 1997. i 1998. godine želela da privatizuje ovu naftnu kompaniju, a nešto više od decenije kasnije, 2009, otkriven je još jedan skandal koji joj se pripisuje. Naime, tada su Frederik Burk, osnivač modne kompanije „Dooney & Bourke“ i Viktor Koženi, češki ekonomista koji je diplomirao na Harvardu ali navodno nikada nije pronađen u njegovoj bazi, osuđeni pred sudom na Menhetnu zbog davanja mita nekadašnjem predsedniku Azerbejdžana, Hejdaru Alijevu, njegovom sinu Ilhamu Alijevu, tadašnjem prvom potpredsedniku SOKAR-a i aktuelnom predsedniku Azerbejdžana, kao i ljudima od uticaja u ovoj državi, navodeći ih da „nameštaju“ privatizaciju SOKAR-a u Burkovu i Koženijevu korist.
Burk je tada negirao da je znao za mito, dok je Koženi priznao krivicu, a prema optužnici, ukupan iznos mita dostigao je 11 milona dolara.
Kako je pre nekoliko godina pisao OCCRP (Organized crime and coruption reporting project), SOKAR je 2013. godine finansirao odlazak na konferenciju u Bakuu za 10 američkih članova Kongresa i 32 člana osoblja, na kom su govornici bili tri viša savetnika tadašnjeg predsednika SAD, Baraka Obame. Kongresmenima i njihovom osoblju SOKAR je finansirao putne troškove i luksuzne poklone u vrednosti od više stotina hiljada američkih dolara, a navodno je usmeravao 750.000 dolara sredstava prek neprofitnih kompanija sa sedištem u SAD da bi prikrio poreklo sredstava. Učesnici konferencije kasnije su rekli da nisu znali ko je finansirao putovanje, a sam SOKAR je naveo da ovo „nikada nije bila tajna“.
Nekoliko godina kasnije, 2017, SOKAR je izvršio nezakonite uplate u iznosu od 28.000 evra Hrišćansko-demokratskoj uniji Nemačke, pisali su nemački mediji. Primanjem donacija, stranka je prekršila Zakon o političkim partijama, zbog korporativne donacije iz zemlje koja nije članica EU. Ovaj slučaj doveo je do višegodišnjeg pravnog spora sa administracijom Bundestaga.
Kontroverzama ovde nije kraj, te je SOKAR takođe učestvovao u koruptivnim radnjama koje su dovele do ubistva malteške istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije u oktobru 2017. godine, pisali su tada malteški mediji, a malteški direktor ove kompanije, Jorgen Feneč, tada je priveden kao jedan od glavnih osumnjičenih za ubistvo i još uvek čeka suđenje.
Prema pisanju nemačkih medija, 2020. godine SOKAR je bio kritikovan zbog toga što je javno učestvovao u ratnoj propagandi protiv Jermenije u ime azerbejdžanskog režima tokom 44-dnevnog ratu Nagorno-Karabahu između ove dve države.
U aprilu 2021. godine, piše OCCRP, švajcarski sud je odbacio tužbu SOKAR-a u kojoj je azerbejdžanska državna kompanija tražila da spreči otkrivanje bankovnih informacija letonskoj policiji. Letonija, naime, istražuje sumnjive uplate od oko 28 miliona evra lažnih kompanija koje kontroliše Azerbejdžan, povezane sa sporazumom između malteške vlade i SOKAR-a. Sporazum je postao javan tokom istraživanja ubijene novinarke Dafne Кaruane Galicije. Vlasti Letonije uspele su da nateraju švajcarske banke da objave bankarske informacije o SOKAR-u u vezi sa istragom međunarodnog skandala pranja novca.
BONUS VIDEO: Uporedne cene goriva u Srbiji i regionu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
