6
Mesec po mesec od početka godine, hrana je skuplja 9,1 odsto, ono najosnovnije ujedno je i najveći trošak u budžetu. Nepovoljni uslovi i suša tokom letnjih meseci doveli su do toga da povrće najviše poskupi, čak 30 odsto. Tako je za kilogram krastavca potrebno izdvojiti 120 dinara, za kilogram paradajza i do 200, dok je cena crvene paprike 400 dinara po kilogramu. Meso je u proseku skuplje za 9,4 odsto. Od početka pandemije talas poskupljenja zahvatio je čitav svet, pa su i najrazličitiji kineski proizvodi koje smo navikli da kupujemo jeftino u celom svetu poskupeli za više od 25 odsto.
Mnoge će dotaći vest da je kupus, sudeći po cenama na pijačnim tezgama, poskupeo duplo u odnosu na prošlu godinu. Prošle sezone koštao je 30, sada je 60 dinara. Sarma i podvarak ove godine traži veći budžet.
Sarma se ne pravi bez mesa. Za kilo junetine, umesto 700, koliko je kilogram koštao pre godinu dana, potrebno je iz novčanika izvaditi oko 900 dinara. Skuplje je i svinjsko meso, pa je sa oko 480 dinara sada kilogram poskupeo na oko 600, dok je kilogram piletine umesto 250, sada oko 350 dinara. Cena ulja i masti skočila je za 19 odsto, dok je cena mleka i mlečnih proizvoda uvećana za 1,5 odsto.
Dok smo prošle godine litar ulja plaćali 140 dinara u proseku, ove godine cena prelazi 180, a negde i 220 dinara. Poskupljenje od 45 posto
Gorivo je poskupelo. Benzin je od nove godine poskupeo 28 dinara, a dizel 23 dinara, što je značajan rast cene goriva. Sve u svemu, kućni budžet svake porodice u Srbiji je pogođen, a rezultati na osnovu indeksa cena koje objavljuje Republički zavod za statistiku, pokazuju da je dnevno za osnovne životne namirnice potrebno minimum 2.000 dinara.
Potrošačke cene u septembru 2021. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 5,7%, dok su u poređenju sa decembrom 2020. godine povećane za 5,4% u proseku, kaže Republički zavod za statistiku.
Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru 2021. godine, u odnosu na avgust 2021. godine, u proseku su povećane za 0,8%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u septembru 2021. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Hrana i bezalkoholna pića (2,3%), Restorani i hoteli (0,8%) i Stan, voda, električna energija, gas i druga goriva (0,5%). Rast cena je zabeležen i u grupama Odeća i obuća, Nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana i Zdravstvo (za po 0,4%), Alkoholna pića i duvan (0,2%), kao i u grupama Transport, Komunikacije i Obrazovanje (za po 0,1%). Pad cena je zabeležen u grupi Rekreacija i kultura (-2,4%).
Socijalno-ekonomski savet (SES) Srbije prihvatio je danas inicijativu privrede za kontrolisano povećanje cene električne energije za preduzeća, objavila je Unija poslodavaca Srbije.
„Privredni subjekti uglavnom imaju zaključene ugovore sa Elektroprivredom Srbije do kraja ove godine, a nekima je ugovor već istekao i struju plaćaju po novim cenama. Poskupljenje je drastično, ide i preko 100 odsto i odgovorno tvrdim da je to skok troškova koji dobar deo preduzeća neće moći da izdrži“, rekao je predsedavajući SES-a Miloš Nenezić, navodi se u saopštenju.
On je dodao da to nije problem samo za privredu, već da vodi ka spirali koja će se preneti na celo društvo, jer sledi skok cena proizvoda i ugrožavanje životnog standarda stanovništva.
„Ako vam plata nije porasla za barem 5 posto, vi ste zapravo ove godiniradili za manje para nego prošle. Mešugodišnja inflacija je oko 5 posto, ako niste imali barem toliku povišicu, onda ste izgubili mogućnost da kupujete kao prošle godine Tu je standrad pao“, objapnjava ekonomista Miloš Gajić.
On ističe da opšti inflatorni procenti ne znače da neki pojedinačni proizvodi neće poskupeti i za dvocifremi postotak. Kod nas najviše novca odlazi na hranu i najpotrebnije namirnice, tako da se to zaptavo najviše oseća u novčanicima ljudi. Kada kažemo inflacija od 5 posto ali hrana je poskupela 10 posto, to nije ista priča“, kaže Gajić.
Pandemija koronavirusa ostavila je velike posledice na talas poskupljenja širom sveta, pa tako i na Srbiju. Pored energenata koji su iz dana u dan sve skuplji, kineski proizvodi koje smo navikli da kupujemo jeftino. Od početka godina cena kineksih proizvoda skočila je za više od 25 odsto.
Kako ocenjuju stručnjaci, najveći problem kod poskupljenja jeste globalizacija, odnosno lanac snabdevanja.
Profesor Milorad Kilibarda sa Saobraćajnog fakulteta ukazuje na problem nedostatka transportnih kapaciteta, brodova i kontejnera, ali i velikih tokova robe koje treba otpremiti usled velike potražnje.
Kilibarda ističe da špediteri nisu profiteri tokom pandemije i navodi da su tako oni koji su transportovali delove za automobile jedan period nisu imali uopšte posla.
„Nažalost, biće problema. Kada se radi o prevozu brodovima i pre je bilo zagušenja u lukama, dok je u kopnenom transporta problem vozači i radna snaga u skladištima. Sve utiče na isporuku, efikasnost okova. Gomilaju se malo zalihe, rade se nova skladišta, a to se na kraju sve ugradi u finalnu cenu proizvoda“, kaže on.
On ističe da kada dođe do poremećaja u lancu snabdevanja u kineskoj luci, onda se on oseti hiljade kilometara dalje.
Nebojša Đekić, direktor prodaje i razvoja logističke kompanije Cargo partner Srbija, podseća da je u vazdušnom saobraćaju još od početka pandemije bio veliki pritisak nabavke posebno kada se radi o medicinskoj opremi, pa je još tada došlo do disbalansa.
Kada se radi o kontejnerskom transportu, Đekić podseća da je uticaj na morski saobraćaj imalo dešavanje sa Sueckim kanalom, ali i tajfuni u Kini koji su doveli do zatvaranja pojedinih luka.
„Sam transport i visoke cene transporta utiču na samu robu široke potrošnje. Poskupljuju energenti i materijali, ali ima problema i sa radnom snagom u svim segemtnima“, kaže Đekić.
On ne očekuje da će doći do naglog smanjenja cena u narednom periodu i dodaje da su one na istorijskom maksimumu. On kaže da nema velike razlike kada kinesku robu poručujemo onlajn ili u radnji jer u oba slučaja, proizvodi moraju da dođu iz Kine.
Dodaje da su već mnogi uvoznici krenuli da se razmišljalu o alternativnim zemljama i uvozu iz Tuske ili Poljske.
„Iz Turske imamo nedeljne linije za ovaj deo Jadrana“, ističe Đekić.
***
Anketa: Šta na pijaci može da se kupi za 1.000 dinara
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
