2
Izgradnja nove autobuske stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu neće biti gotova ni do kraja ove godine. To jasno proizilazi iz zaključka Privremenog organa grada Beograda, u kom se navodi da će za izgradnju stanice u ovoj godini biti izdvojeno 1,2 milijarde dinara, a za radove u 2025. još toliko.
Obećanja da će Glavna autobuska stanica biti premeštena sa one strane reke, na Novi Beograd, poslednjih nekoliko godina čuli smo više puta. Poslednje u nizu dao je Aleksandar Šapić, koji je u jeku predizborne kampanje januar ove godine označio kao datum premeštanja kompletnog autobuskog saobraćaja.
Kada je postalo izvesno da se to neće dogoditi, Šapić je januar zamenio majem. Međutim, sudeći po najnovijim odlukama, šta god da se bude desilo u maju, tu neće biti kraj radovima u Bloku 42.
Naime, Privremeni organ grada Beograda na poslednjoj održanoj sednici usvojio je zaključak kojim se daje saglasnost Sekretarijatu za komunalne i stambene poslove i irekciji za građevinsko zemljište za zaključivanje ugovora sa Ministarstvom privrede i BAS-om. Taj ugovor se odnosi na regulisanje međusobnih odnosa u vezi sa obezbeđivanjem finansijskih sredstava za konačnu realizaciju projekta nove autobuske stanice u Bloku 42, kao i za izmirivanje troškova koji nastanu u okviru druge faze kompleksa ove stanice.
Kako se precizira obrazloženju zaključka, pošto su realizovani radovi koji se tiču dela druge faze kompleksa autobuske stanice, neophodno je nastaviti sa sprovođenjem daljih radova koji su obuhvaćeni tom fazom. To podrazumeva upravo izgradnju same stanične zgrade i izgradnju konzolne nadstrešnice „A“ koja je, kako se navodi, neophodna za funkcionisanje staničnog platoa.
A potom se navodi dinamika trošenja novca. Kako piše, za realizaciju celog projekta biće potrebno izdvojiti 2,4 milijarde dinara ili oko 20,5 miliona evra. Taj novac je planiran na „pozicijama Ministarstva privrede“.
„Za izvođenje radova u 2024. planirana su sredstva u iznosu od 1,2 milijarde dinara i isto toliko i u 2025. godini. Kako bi se stvorili uslovi za prenos obezbeđenih finansijskih sredstava sačinjen je predlog ugovora koji su usaglasili Ministarstvo privrede, Direkcija za građevinsko zemljište, Beogradska autobuska stanica, Sekretarijat za finansije i Sekretarijat za komunalne i stambene poslove“, navodi se se u zaključku.
Sasvim je realna mogućnost da će stanica biti otvorena i pre nego što u potpunosti bude završena. Tu opciju je ranije pominjao i sam Aleksandar Šapić.
Dobrica Veselinović, član Privremenog organa, u izjavi za Nova.rs kaže da je Šapić treći u nizu SNS gradonačelnik koji obećava selidbu i otvaranje stanice na Novom Beogradu.
PROČITAJTE JOŠ
„Posle Siniše Malog, Gorana Vesića i Zorana Radojčića na čelu grada rokovi su se pomerali od 2015. godine iz jednog jednostavnog razloga – ovoj vlasti prioritet nije izgradnja javnih službi, javne infrastrukture i poboljšanje života, već samo rad u ličnom interesu i korupcija. Nesposobnost gradske vlasti može se vdieti golim okom“, kaže Veselinović.
Inače, i pre nego što su počeli radovi na izgradnji stanice, sagrađen je takozvani aneks. Reč je o objektu koji je trebalo da posluži kao stanična zgrada, dok ne bude sagrađena nova. Prema ranijim najavama, za aneks je iz budžeta Grada izdvojeno 140 miliona dinara, ali do danas taj objekat nije korišćen.
Kako su objavili mediji, taj objekat gradila je firma Bauvezen koja duguje milione evra za porez, a čiji su rukovodioci bili hapšeni zbog malverazcija u EPS-u i Kolubari.
BAS je prvo za gradnju stanice uzeo kredit Komercijalne banke u iznosu od 12 miliona evra, dok je još 8 miliona trebalo da uloži iz sopstvenih sredstava.
To očito nije bilo dovoljno. Zbog toga je letos podignut kredit od Fonda za razvoj u vrednosti od 915 miliona dinara kako bi se stanica konačno izgradila.
Prema projektu, Glavna autobuska stanica u Beogradu imaće 64 perona – 42 odlazna i 20 dolaznih. Predviđeno je još oko 30 parking mesta za duže zadržavanje autobusa u nsporednoj blizini.
Glavna stanična zgrada trebalo bi da ima površinu od oko 25.000 kvadrata, a ceo kompleks prostiraće se na površini od 9,2 hektara.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
