Zbog višegodišnje nebrige države, zaposleni u kragujevačkoj fabrici naoružanja "Zastava oružja" još uvek ne znaju hoće li zakoračiti na put neizvesnog oporavka ili će nastaviti da srlja u likvidaciju, stazom koju su utabali kadrovi Srpske napredne stranke (SNS), nekadašnji direktor i predsednik Nadzornog odbora, piše današnji NIN.
Pojedini lokalni mediji prošlog petka objavili su vest da je dugogodišnji predsednik Nadzornog odbora Zastava oružja, pukovnik Ivica Marjanović tog dana smenjen sa te funkcije. Međutim, prema nezvaničnim saznanjima NIN-a – dan ranije je tokom sednice Skupštine preduzeća, iz Beograda stigao „svilen gajtan“ u vidu zvanične inicijative za smenu kompletnog Nadzornog odbora.
Smenu Marjanovića pre toga su bezuspešno tražili i fabrički Samostalni sindikat, i nekadašnji članovi menadžmenta, Zorica Đorđević, Milojko Bezaković… A onda je 29. juna juna Vlada Srbije, na predlog Ministarstva odbrane, zatražila da ode kompletan NO.
Taj zahtev stigao je baš kada je, prema saznanjima NIN-a, Skupština preduzeća raspravljala o jednoj od spornih odluka NO, koji je odobrio prodaju oružja domaćoj privatnoj firmi iz Temerina, iako ona nije uplatila ni uobičajeni avans, a kasnije ni isporučenu robu. U međuvremenu, ta firma je otišla u likvidaciju, pa je Zastava oštećena za par miliona dolara.
Rasprava o o jednom u nizu štetnočinskih ugovora i sumnjivih angažmana nije mnogo uzbudila članove Skupštine, koliko depeša iz Beograda kojom se nalaže smena kompletnog NO.
„U sali je najpre nastao tajac, a potom i komešanje, kojem se u početku nije znao pravi razlog“, svedoči za NIN jedan od učesnika, po čijim će se rečima o smeni NO glasati na novoj sednici, početkom jula.
Zahtev s vrha mnoge je iznenadio, jer su se do sada čelni ljudi Ministarstva odbrane žestoko protivili smeni Marjanovića, koji je važio za čoveka od poverenja pomoćnika ministra odbrane Nenada Miloradovića Baće. Izvori NIN-a tvrde da je on do sada ne samo ignorisao sve zahteve za smenu, već otvoreno podržavao predsednika NO i doskorašnjeg generalnog direktora, Mladena Petkovića. Pod njihovom komandom, Zastava je dospela na ivicu bankrota i zaposleni sada strahuju da li će nastaviti da sralja u likvidaciju ili će, ipak, zakoračiti na put mukotrpnog i neizvesnog oporavka, za šta će im biti neophodna i izdašna finansijska pomoć države.
Izvori NIN-a navode da su otpori smeni Marjanovića slomljeni tek kad je priprećeno da će u suprotnom, u paketu sa njim, da „leti“ i Miloradović, kome je pozicija u Ministarstvu odbrane ozbiljno poljuljana zbog sve veće krize u Zastavi, Krušiku, Slobodi i „MIlanu Blagojeviću“, kao i zbog brojnih promašenih investicija, u koje su ulupane desetine miliona evra.
Jedina domaća fabrika pešadijskog naoružanja 5. juna, nakon polugodišnjeg bezvlašća, dobila je novog generalnog direktora, balističara Sašu Miloševića. On je na tom mestu nasledio Petkovića, kadar SNS-a, kojem je mandat istekao još 21. novembra 2022. godine.
Ako je suditi prema bilansima dva najznačajnija preduzeća namenske industrije – Zastave i Krušika – u kojima je na platnom spisku oko 5.000 oružara, u oba će Petkovića pamtiti po tome što ih je urnisao u svakom pogledu. U poslednje četiri godine neto gubitak Zastava oružja premaši je 3,6 milijardi dinara ili 20 miliona evra. Već u prvoj godini uspeo je da obori prihode sa 5,9 na 3,8 milijardi dinara. I nikada pod njegovom komandom Zastava nije uspela dqa ostvari ni blizu isti prihod kao 2018. godine, pre nego što je „provereni kadar“ SNS-a prekomandovan iz Valjeva u Kragujevac.
Ni u Krušiku se s njim nisu usrećili. I tom državnom preduzeću su kola krenula nizbrdo u vreme Petkovića, koga zaposleni pamte po saradnji sa privatnim trgovcima oružjem, bliskim vrhu države i SNS-a. Pre svega sa firmama Slobodana Tešića, sa GIM-om, koji je zastupao u međuvremenu preminuli otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića i Internešenel golden grupom iz UEA, čiji je zastupnik bivši generalni direktor Zastava oružja rade Gromović.
Prema navodima uzbunjivača Aleksandra Obradovića, Krušik je povlašćenim privatnim trgovcima mine neretko prodavao jeftinije nego državnom Jugoimportu SDPR, pa čak i ispod cene koštanja. Radnici su upozoravali i na prekomerno partijsko zapošljavanje, pri čemu je najvažnija preporuka bila članska karta SNS-a, pa se za četiri godine Petkovićevog mandata broj zaposlenih skoro udvostručio. U međuvremenu je bez posla ostalo 800 radnika, jer ih je početkom 2019. godine na platnom spisku bilo gotovo 3.200, a lane manje od 2.400.
I sindikati Krušika i uzbunjivač Obradović su o svemu blagovremeno obaveštavali sve nadležne, od predsednika Aleksandra Vučića, preko premijerke Ane Brnabić, do ključnih ljudi Ministarstva odbrane i članova NO, ali niko od njih nije mrdnuo. Naprotiv, svi su gledali kako se fabrika bezočno čerupa, dok privatni trgovci oružjem postaju sve bogatiji.
Sa takvim „bogažom“, krajem 2018. godine Petković je iz Krušika prešao u Zastavu, u kojoj je prethodno bez obrazloženja i jasnog razloga uklonjen relativno uspešan menadžment. Četiri i po godine docnije, Zastava je zrela za bankrot, jer su joj, prema konsolidovanom finansijskom izveštaju za 2022. godinu, ukupni gubici sa 3,2 milijarde dinara ili 27,7 miliona evra veći od kapitala, a proizvodnja praktično obustavljena – prvi put ne u modernoj, već u mirnodopskoj istoriji fabrike.
Sagovornici NIN-a prenose da novi direktor Saša Milošević ljudima u koje ima poverenja priča da je znao da je situacija u fabrici teška, ali da nije verovao da je baš takva kakvu je zatekao i da fabrici za normalno funkcionisanje – isplatu zarada, poreza i doprinosa, izmirenje obaveza dobavljačima i servisiranje dugova – mesečno nedostaje 500 do 600 miliona dinara. U međuvremenu prodato je nešto oružja sa zaliha, ali je to „kap u moru“, a nova proizvodnja ne može da se pokrene jer dobavljači najpre traže da se namire stari dugovi.
Predsednik fabričkog Industrijskog sindikata Dragan Milosavljević za NIN kaže da je za beznađe najodgovorniji menadžment, na čelu sa Petkovićem, ali da odgovornost snosi i NO. U tom sindikatu ističu da je Petković nepovoljnim ugovorima naneo štetu Zastavi od 44 miliona evra i navode kao primer izvoz karabina u SAD, ugovoren po fiksnim cenama sa firmom Zastava arms Ju-Es-Ej iz Čikaga.
U međuvremenu su, zbog rata u Ukrajini, svi materijali i energenti drastično poskupeli, troškovi su značajno povećani, ali se za firmu iz SAD, koju vodi grupa Srba iz BiH, cena karabina od oko 350 dolara nije menjala, dok ih ona tamo prodaje i pet puta skuplje. Zato iz Industrijskog sindikata najavljuju da će protiv Petkovića i drugih odgovornih podneti krivične prijave. „Ne može fabrika da se upropasti i da se iz nje zatim ode bez ikakvih posledica“, poručuje Milosavljević.
Samostalni sindikat već je podneo tri krivične protiv predsednika NO, jer smatraju da je Marjanović najodgovorniji za ubrzano propadanje od 2017. Tim pre što menadžment nijednu odluku nije mogao da donese a da je nije verifikovao NO, kaže za NIN predsednik tog sindikata Dragan Ilić i precizira da su krivične prijave podnete zbog zloupotrebe službenog položaja, što NO nije imenovao novog generalnog direktora od decembra 2022. do maja 2023. i zbog nabavke zaštitne opreme po većim cenama od tržišnih.
„Fabrici je od 2018. do sada pričinjena direktna šteta od sedam milijardi dinara, a ona ne bi mogla da nastane da je NO radio svoj posao. Generalni direktor može da napravi nepravilnost, da pokuša da nanese štetu fabrici, ali bi NO trebalo da interveniše i spreči eventualne nepravilnosti i štetu. Predstavnicima Vlade i Ministarstva odbrane godinama smo do detalja ukazivali na to šta i kako radi NO i kakve posledice to proizvodi. Niko, sve do sada, nije reagovao, čime je propuštena istorijska šansa da se u aktuelnim svetskim okolnostima Zastava oružje dodatno pozicionira na međunarodnim tržištima, dok su nam magacini puni gotovih mitraljeza i drugog oružja. Propuštene su i brojne prilike da se intervencijom države spreči propadanje Zastava oružja, koja je trenutno tek ljuštura od fabrike“, naglašava Ilić i ističe da sindikat od NO traži na uvid dva miliona dolara vredan ugovor sa firmom iz Temerina, kojoj je Zastava isporučila oružje, ali ga nije naplatila.
Poznavaoci prilika u namenskoj industriji kažu da je sada svima valjda jasno zašto su, uz podršku Tešića i tadašnjeg šefa BIA, sada ministra policije i bivšeg ministra odbrane Bratislava Gašića, Petković i Marjanović dovedeni u Zastava oružje.
Iako je o svemu obavešten i predsednik, Vučić je nedavno za sve nedaće optužio radnike „koji masovno odsustvuju s posla“. O onima koji su Zastavu zaista doveli do ruba propasti – ni reč. Valjda zato što je njih u fabriku doveo SNS. I što im je možda, kako strahuju zaposleni, cilj i bio da obezvrede preduzeće kako bi se lakše, čitaj jeftinije privatizovalo. Mada su i mišljenja o privatizaciji vojne industrije uveliko podeljena.
BONUS VIDEO Srđan Cvijić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku: Sklon sam da verujem navodima Rojtersa da Srbija izvozi oružje u Ukrajinu