Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić izjavio je da se danas, kada je privreda Srbije u teškoj situaciji zbog virusa korona i bez realnih očekivanja da će se brzo oporaviti, vidi "kako nas je skupo koštalo to što 20 godina nismo bili u stanju da uđemo u Evropsku uniju i reformišemo društvo".
Tražnja za uvoznim proizvodima u Srbiji je već pala 42 odsto, a izvoznici imaju 37,2 odsto manje porudžbina, rekao je Rajić za Vojvođanski istraživačko-analitički centar.
Dodao je da su neke grane privrede potpuno stale, sem industrije koja je vezana za osnovne životne namirnice ili uvoza farmaceutskih proizvoda.
„Ostalo stoji, radnje su zatvorene, ne kupuju se proizvodi koji ne spadaju u osnovne namirnice. U čitavom nizu privrednih grana pad je veliki. To je pokazala analiza koja je prethodnih dana urađena na uzorku od sedamdesetak kompanija, ali taj uzorak je reprezentativan u ovom momentu“, naveo je Rajić.
Ocenio je da, sudeći po dosadašnjim potezima države, privrednici u Srbiji ne mogu očekivati značajniju pomoć, za razliku od privrednika u državama EU.
„Sada se vidi koliko je po Srbiju bila loša politika koju smo vodili kada je o EU reč. Nažalost, pošto se nismo opredelili gde ćemo i šta ćemo, pošto smo vodili potpuno nerazumnu politiku „ni tamo ni vamo“, danas nam je privreda u gotovo beznadežnoj situaciji.
EU je opredelila dva paketa pomoći, najpre hiljadu a potom još šesto milijardi evra za svoje članice. Zbog toga, recimo, u Hrvatskoj garantuju 75 odsto plate svima koji su izgubili posao, takođe preuzimaju dobar deo obaveza firmi, i to sve zahvaljujući evropskim fondovima, novcu kojim će Evropa iz tih fondova da im pomogne“, rekao je Rajić.
Podsetio je da je Srbiji Evropska unija vodeći i najveći spoljnotrgovinski partner, da njenim članicama najviše izvozimo i od njih uvozimo.
Prema njegovim rečima, 90 odsto firmi u Srbiji pokušava da prikupi novac da zaposlenima obezbede zaradu za mart, a u aprilu neće imati ni za to.
„Nameće se pitanje da li će morati da privremeno zamrznu celu firmu ili da li će ljude morati poslati na neplaćeno, ako ih uopšte zadrže u radnom odnosu“, kazao je Rajić.
On je rekao da Srbija može da se povede za nekim merama koje je preduzela EU za pomoć svojoj privredi.
„Svima koji nemaju mogućnost da na bilo koji način ostvaruju prihode, a tu pre svega spadaju mala i srednja preduzeća, država bi trebalo da na najmanje tri meseca obustavi naplatu poreza i doprinosa na zarade, ako dokažu da su im prihodi pali zbog svega što se dešava, a to se lako može videti u poslovnim knjigama. Kod nekih je pad prihoda 40 do 50 odsto, a u turizmu i ugostiteljstvu je i do 80 odsto“, naveo je Rajić.
Dodao je da je i država u problemu, jer će joj pasti prihodi pošto privreda ne radi, a s druge strane mora da pomaže privredu.
„Ne znamo kolike su stvarno naše realne rezerve na koje možemo da računamo. Pošto zvanično ne znamo kolike su rezerve države i dosta toga nije jasno, ne znamo ni kakve su nam mogućnosti i s čim će država da izađe“, kazao je Rajić.
Jedan od menadžera firme koja se bavi organizacijom poljoprivredne proizvodnje u Sremu Borislav Petrić rekao je za VOICE da je dugogodišnji problem privrednika plaćanje obavezne članarine Privrednoj komori Srbije (PKS).
„U našoj firmi je 30 radnika. Svakog meseca plaćamo 185.000 dinara obaveznu članarinu PKS, a nikakve koristi od toga nemamo. S obzirom na trenutnu situaciju u kojoj svi teško poslujemo, imamo dve mogućnosti – ili da plaćamo članarinu koja nam je nametnuta mimo naše volje i Ustavom zagarantovanog prava svakoga da ostane izvan udruživanja ili da damo otkaze četvorici zaposlenih“, rekao je Petrić.
Prema njegovim rečima, mala i srednja preduzeća bi trebalo hitno da se oslobode plaćanja poreza na dohodak, doprinosa i poreza, te da se oslobode naplate komunalnih naknada i ostalih lokalnih poreza.
Direktor novosadskog izvozničkog preduzeća Dejan Serdar takođe je rekao da su firmama neophodne mere pomoći, u prvom redu, da se uvedu olakšice na poreze i doprinose, a potom i na druge obaveze privatnog sektora prema državi, te da se smanje ili ukinu nefiskalni nameti.
Njegova firma bavi se izvozom prehrambenih proizvoda iz Srbije, uglavnom na tržište Iraka.
„Robu i dalje izvozimo, ali je transport poskupeo oko 40 odsto, pa je tako kamion do Iraka donedavno išao za 3.600 dolara, a sada je 5.200 evra. Problem je i u tome što je nerealno jak kurs dinara i ne pomaže izvozu već uvozu. NBS time otežava pozicije izvozničkih firmi a sada se situacija dodatno usložnjava. Takođe, prisutne su zabrane i opstrukcije u međunarodnoj trgovini i to se pitanje mora rešiti kako bismo zadržali tržišta i nakon korone“, kazao je Serdar.
Dodao je da je i cena goriva nerealno visoka, što takođe poskupljuje domaću robu i čini je nekonkurentnom.
Pratite nas i na društvenim mrežama: