Foto: Shutterstock/Roman023_photography

Procedura dobijanja, odnosno izdavanja, radne dozvole u ovom trenutku je ista za sve strance, bez obzira na to iz koje države dolaze. Postupak je donekle uslovljen vrstom dozvole za rad za koju se podnosi zahtev. Zakon o zapošljavanju stranaca je propisao sedam vrsta dozvola za rad, a posebno je specifična radna dozvola za zapošljavanje, kod koje je poslodavac pre podnošenja zahteva za dozvolu obavezan da podnese zahtev za sprovođenje testa tržišta rada.

Međutim, državljani potpisnica Sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu, koji u skladu sa Sporazumom budu dobili odobrenje za pristup tržištu u državi zaposlenja, neće biti u obavezi da pribavljaju dozvolu za rad i odobrenje za privremeni boravak.  prenosi Biznis.rs. 

Odobrenje za slobodan pristup tržištu rada je dozvola za ulazak, boravak i rad. Isto će važiti i za naše državljane ukoliko budu odabrali da rade u Severnoj Makedoniji ili Albaniji.

Za početak primene sporazuma o uslovima za slobodan pristup tržištu rada na Zapadnom Balkanu potrebno je potpisivanje protokola kojima se bliže uređuje primena. Iz Vlade Srbije napominju da će se ubrzano raditi na sprovođenju dogovora tri zemlje, jer će to direktno uticati na osnaživanje ekonomske saradnje.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) za Biznis.rs kažu da se za sada i dalje izdaju dozvole za državljane Severne Makedonije i Albanije, kao i za sve ostale koji žele da rade na teritoriji Srbije.

“U vremenskom periodu od 1. januara do 6. aprila 2023. godine nadležne filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, primenjujući odredbe zakona o zapošljavanju stranaca i pravilnika o dozvolama, ukupno su izdale 24 dozvole za rad državljanima Albanije, od čega je pet dozvola odobreno ženama”, navode iz NSZ.

U istom periodu državljanima Severne Makedonije izdato je 179 dozvola za rad, od čega je 48 zahteva odobreno ženama iz ove zemlje.

Naši sagovornici objašnjavaju da Zakon o zapošljavanju stranaca propisuje da se dozvole mogu izdati na vremenski period do godinu dana, sa mogućnošću produžetka pod uslovima propisanim zakonom.

Vremenski period na koji se dozvola izdaje je svakako uslovljen i periodom za koji je stranac radno angažovan u Srbiji, na primer zaključenim ugovorom o radu ili periodom na koji je stranac upućen na rad. Isto tako, vremenski period za koji se dozvola može izdati uslovljen je i razdobljem za koji je strancu odobren boravak, pa dozvola ne može biti izdata duže od vremenskog perioda na koji je odobren privremeni boravak ili D viza po osnovu zapošljavanja.

“Dakle, da bi stranac radio u Republici Srbiji potrebno je da poseduje regulisan boravak i dozvolu za rad. Pored stranaca kojima je odobren privremeni boravak, zahtev za izdavanje dozvole za rad može se podneti i za strance kojima je odobrena viza za duži boravak po osnovu zapošljavanja (viza D) ili stalno nastanjenje”, ističu iz NSZ.

Vrste radnih dozvola

Nerezidenti koji u Srbiju dolaze zbog posla mogu dobiti jednu od nekoliko vrsta dozvola, u zavisnosti od posla i perioda rada. Strancima mogu biti odobrene lične radne dozvole, radna dozvola za zapošljavanje ili radna dozvola za samozapošljavanje.

Takođe, prema rečima naših sagovornika iz NSZ, postoje radne dozvole za posebne slučajeve zapošljavanja kao što su radna dozvola za upućena lica, za kretanje u okviru privrednog društva, radna dozvola za nezavisnog profesionalca, kao odobrenje za osposobljavanje i usavršavanje.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar