QR kod za sada nema veze sa instant plaćanjem

Biznis 24. jan. 202015:34 > 27. feb. 2020 20:22
Podeli:
QR kod
Foto: Profimedia.rs

Da li je roba na trgovinskim rafovima označena bar-kodom ili QR kodom koji može da se očita mobilnim telefonom, za potrošača je gotovo potpuno nebitno.

Važno je da svaki proizvod, počev od  31. januara, na sebi ima jasno naznačenu mašinski čitljivu oznaku. Koju god. To istovremeno znači da etiketiranje robe QR kodom nema nikakve veze sa mogućnošću plaćanja putem mobilnog telefona, tačnije da nije uslov za instant plaćanje.

Izmene zakona o trgovini obavezuju sve proizvođače i uvoznike robe da na deklaracijama proizvoda imaju neku vrstu mašinski čitljive oznake, a to su najčešće bar kod (GTIN) ili QR kod. Do sada je to bila stvar njihovog izbora.

Zabuna u javnosti je nastala kada su pojedini povezali ovakav način obeležavanja robe sa mogućnošću direktne kupovine u prodavnicama, očitavanjem QR koda mobilnim telefonom, što je potpuno druga priča.

Foto: Profimedia.rs

U ministarstvu trgovine, turzima i telekomunikacija za Nova.rs je potvrđeno da su proizvođači koji su na deklaracije svojh proizvoda odavno stavili bar kod uveliko ispunili ovaj zakonski uslov.

„Od 31. januara ove godine sva roba u trgovini na malo mora da bude označena mašinski čitljivom oznakom: GTIN, QR kodom ili nekim drugim. Dovoljna je jedna, bilo koja, oznaka. Roba ne mora da ima QR kod“, ističu u ministarstvu. „Postoje razne mašinski čitljive oznake, poput, na primer, EPC ili RFID, ali se u svetu i Srbiji za označavanje artikala najviše koristi upravo bar kod“.

Kada je reč o istant plaćanju u trgovinama, koje bi omogućilo da kupac svoj pazar na kasi plati jednostavnim očitavanjem zbirnog QR koda koji će mu dati trgovac, ovo sa tim nema nikakve veze.

„To je druga vrsta QR koda koja se obično nalazi na računu i predstavlja direktnu vezu ka nalogu za plaćanje ili e-bankingu“, pojašnjavaju u Ministarstvu trgovine.

Druga faza

Podsetimo, sistem instant plaćanja u našoj zemlji Narodna banka Srbije uvela je krajem oktobra 2018. godine.

Ono je prvo omogućilo korisnicima da svoje naloge za plaćanje realizuju za svega nekoliko sekundi, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Novac na račun primaoca „leže“ gotovo istog trenutka.

Ovo važi za instant naloge i na šalterima banaka (u radno vreme), ali i za naloge ispostavljena preko e-bankinga i m-bankinga, odnosno sa kompjutera, tableta, mobilnog telefona.

Tako je poslednjeg meseca 2019. godine, prema poslednjim javno objavljenim podacima Narodne banke Srbije, u sistemu instant plaćanja, za 31 dan u decembru, realizovano ukupno 1.501.739 transakcija.

 

Prosečan dnevni broj plaćanja bio je 48.443, s prosečnim vremenom izvršenja transakcije od 0,99 sekundi. Vrednost prometa iznosila je 13,9 milijardi dinara, a prosečan dnevni promet je bio 447 miliona dinara.

Sledeći korak u razvoju instant plaćanja je upravo omogućavanje ovakvih „brzih“ transakcija i na prodajnim mestima, upotrebom IPS QR koda (Instant Payment Serbia QR kod).

On će biti standardizovan za sve banke, kako bi se omogućilo da klijent jedne banke može da plaća kod trgovca koji koristi usluge druge banke.

Očekuje se da upravo banke svojim klijentima – i onima koji plaćaju i trgovcima kojima se roba plaća, ponudi aplikacije za mobilne telefone i tablete koje bi omogućile takve transakcije.

To bi omogućilo da se, u „pola noći“ , bilo da je reč o računu u restoranu, benzinskoj pumpi, dragstoru… novac sa računa kupca za svega par trenutaka „preseli“ na račun prodavca.