27
Ako znamo da je redovna cena kilograma sveže maline u maloprodaji, na današnji dan 1.840 dinara, a zamrznute 1.766, da se otkupna cena kreće od 150-250 dinara, zavisno od dela Srbije i volje hladnjačara, onda ne čudi nezadovoljstvo proizvođača maline koji protestuju. U želji da saznamo po kojoj logici i računici se došlo do tolike razlike u otkupnoj i maloprodajnoj ceni, Nova.rs je razgovara s hladnjačarima, odnosno otkupljivačima i preprodavcima, ali i stručnjacima za ovu voćarsku kulturu.
Ako proizvođač hladnjačarima prodaje malinu, u najboljem slučaju za 250 dinara po kilogramu, a njena cena na pijaci košta četiri ili u marketu 7-8 puta više, ko u svemu tome najviše zarađuje i kako se do toga došlo, pitali smo jednog od većih hladnjačara u Arilju, Slobodana Obradovića, koji je ujedno i proizvođač, ali i prerađivač ovog jagodičastog voća.
„To je pitanje za trgovinske lance. Mi smo tu temu imali na sastanku u Ministarstvu poljoprivrede gde smo došli do informacije da se tim lancima malina prodaje tri evra po kilogramu. Mi ne radimo sa trgovinskim lancima već samo izvozimo malinu, pa nemam više informacija na tu temu. Mi imamo prosečne izvozne cene za svaki mesec pa je tako u aprilu, za prvu klasu, ona bila 2,6 evra a druga klasa, koja uglavnom čini polovnu od otkupljene maline, iznosi 1,8 evra. Prošlog meseca je više izvezeno prve nego druge klase pa je prosečna cena bila 2,5 evra“, rekao je za Nova.rs Obradović.
Prema nezvaničnim podacima, od ukupne količine otkupljene maline, najviše tri odsto završi na domaćem tržištu, dok se ostatak izveze. Jedan od hladnjačara, koji malinu prodaje i na domaćem tržištu je vlasnik firme „Sirogojno kompany“, Rade ljubojević.
„Mi nismo otkupljivači, mi smo fabrika, a proizvođači treba da shvate da ono što prodaju fabrikama jeste sirovina. Mi zamrznutu malinu prodajemo ‘Frikomu’ po ceni od 334 dinara, a po kojoj ceni oni prodaju supermarktima je njihova stvar, mi na to ne možemo da utičemo. Činjenica je i to da svi potcenjuju troškove koje mi imamo u pripremi finalnog proizvoda koji ide direktno na policu supermarketa. Tu su ogromni troškovi, od prebiranja, sertifikacije, analize, ambalaže, radne snage, osiguranja. Mi ne prodajemo svežu malinu a ta koja se prodaje u marketima je uglavnom iz uvoza. Takođe treba znati da u evropskim zemljama cene maline u marketima nisu toliko visoke kao kod nas. U Nemačkom Reveu je kilogram maline 5-6 evra, daleko manje nego u Srbiji“, rekao je za “Novu” Ljubojević.
Prema zvaničnim podacima, na očekivani ovogodišnji rod maline, cena koštanja njene proizvodnje iznosi 240 dinara po kilogramu, što znači da proizvođači po kilogramu gube i do 90 dinara a u najboljem slučaju mogu zaraditi svega deset dinara za kilogram. Kako tumači raspon između otkupne i maloprodajne cene maline, trenutnu situaciju i da li su zahtevi malinara opravdani, pitali smo jednog od najvećih domaćih stručnjaka u oblasti voćarstva, dr Aleksandra Leposavića iz Instituta za voćarstvo Čačak.
„Što se tiče maloprodajne cene maline u našim trgovinskim lancima, tu razliku u ceni nije baš za poređenje jer mi ne posedujemo taj sortiment maline. To su, pre svega, dvorodne sorte koje se u našim uslovima gaje u daleko malom procentu jer nisu pogodne za smrzavanje. S obzirom da je proces proizvodnje te maline, koja se direktno bere u manje posudice, daleko složeni jer je daleko manji učinak berača, tu se stvaraju te razlike. Pa i ako proizvođač bere u posudice npr,od 125 grama, on ponovo za to dobije vrlo malo, tu se trgovci najviše ugrađuju i to je jako veliki problem pa su proizvođači opravdano nezadovoljni i revoltirani“, kazao je za “Novu” dr Leposavić.
Još smo ga pitali da prokomentariše i odnos proizvođačke cene koštanja maline koja za prinos od 100 kg/ar iznosi 240 a otkupna cena iznosi i manje od toga ili u najboljem slučaju 250 dinara, iza čega je stalo Ministarstvo poljoprivrede.
„Sto kilograma je misaona imenica, ove godine neće imati više od 40kg/ar, zbog sveukupne situacije, uticaja nepovoljnih klimatskih činilaca i pre svega nepostojanja ekonomske motivacije proizvođača da ulažu u svoje zasade. To je jedan od najznačajnijih činilaca zbog čega su naši malinjaci znatno pali sa prinosom. Uostalom, šta koga briga koliko proizvođača košta jedan kilogram maline, jer nema razloga da se nekom daju ti argumenti za formiranje cene. To je totalno pogrešan pristup. Pre svega treba poboljšati položaj proizvođača i hladnjačara, ali bez obzira na sve, mi smo još uvek standard u odnosu na čitav svet. O nedostignutim standardima se priča u želji da se obori cena, ali na marketingu i pozitivnoj kampanji smo totalno podbacili“, dodaje dr Aleksandar Leposavić.
PROČITAJTE JOŠ:
Nepoznavanje stanja su platili i hladnjačari od kojih vrlo mali broj posluje na zdravim osnovama. Sve se svodi na upiranje prstiju proizvođača na njih ili obrnuto, a problemi su na trećoj strani. Ranije se čulo da su najveći problemi nastali izborne 2022.godine kada se u sve umešala država.
Sve cene su podignute pa se ne može govoriti o konkurentnosti sa cenom dnevnice berača od 50-60 evra koji u proseku nabere 40 kg, pa on ne može da otplati svoju dnevnicu na čemu proizvođač direktno gubi. Nije mali broj proizvođača koji ni danas nije naplatio malinu iz te sezone. Manipulaciji i neiskustvu su danak platili svi, i proizvođači i hladnjačari očekujući ogromnu tržišnu potražnju koju je država najavila, što zapravi nije bila istina. Na sve to, najveći problem izvoznicima je nerealno visok kurs dinara, gde su svi dovedeni u tešku poziciju.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
