Leska je veoma značajna vrsta jezgrastog voća čiji plodovi su vrlo cenjeni na tržištu. Jezgro lešnika u hemijskom pogledu predstavlja izvor velikog broja korisnih jedinjenja kao što su ulja, belančevine, ugljeni hidrati, mineralne materije i vitamini.
Velika nutritivna vrednost omogućava konstantan porast potražnje i potrošnje, pre svega od strane konditorske industrije, dok se manja količina ovih plodova koristi za svakodnevnu potrošnju. Pored ishrane, lešnici nalaze široku primenu i u kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.
„Iako je teško govoriti o broju proizvođača u Srbiji, smatra se da je od 3.000 do 4.000 hektara pod zasadima leske, s tim što se poslednjih par godina ona širi mnogo brže nego bilo koja voćna vrsta u Srbijii to zahvaljujući kompaniji Ferero koja je došla na naše područje i podigla 600 hekatara sopstvenih zasada i ima nekoliko puta veću površinu kod svojih kooperanata“, navodi za Biznis.rs prof. dr Čedo Oparnica sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Kolika je bila zanemarenost ove voćne vrste govori i podatak da se za nju nisu ni vodili statistički podaci, objašnjava naš sagovornik i dodaje da se uz pravilnu ocenu agroekoloških uslova, korišćenjem najkvalitetnijeg sadnog materijala i primenu savremenih agrotehničkih mera može ostvariti uspešna proizvodnja lešnika.
„Ulaganja za podizanje jednog hektara zasada leske kreću se oko 5.000 evra, računajući pripremu zemljišta, nabavku sadnica, sadnju i sistem za navodnjavanje ako postoji izvor vode. Smatra se da je za jednu prosečnu porodicu površina od pet hektara dovoljna za obezbeđenje egzistencije. Prvi prinosi obično su u trećoj, četvrtoj godini, u zavisnosti od toga da li se koriste jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice za podizanje zasada, a pun rod u devetoj i desetoj godini“, kaže naš sagovornik i napominje da je životni i eksploatacioni vek leske znatno duži od drugih voćnih vrsta, čak do 70, 80 godina.
I pored višestruke i velike privredne vrednosti lešnika u Srbiji postoji veliki raskorak između stvarnih potreba za plodovima ove voćne vrste i stanja te proizvodnje, bez obzira na postojanje mogućnosti da se oni proizvode u znatno većoj meri, zahvaljujući pre svega pogodnostima agroekoloških uslova.
„Pri izboru sorti leske treba imati u vidu da je ona samobesplodna vrsta, te da bi se obezbedila redovna rodnost u zasadu leske treba da budu zastupljene najmanje četiri sorte koje su međusobno kompatibilne. Moraju se poštovati zahtevi tržišta, posebno konditorske industrije, prilikom izbora sorti jer je ona i najveći potrošač. Traže se lešnici sa okruglim jezgrom do malo izduženim, ispunjenom sredinom i prijatnom aromom. Plodovi treba da su ujednačeni, da lako ispadaju iz omotača i da se pokožica prilikom prženja lako odvaja“, objašnjava Oparnica.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare