0
Kineske kompanije imaju privilegovanu poziciju na tržištu Srbije, a njihovo sve veće prisustvo, koje podrazumeva i rast broja kredita iz Kine, menja ukupan trend privlačenja investicija u Srbiju, ocenila je istraživačica Instituta društvenih nauka Đurđica Stanković.
Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu Srbije i Kine, potpisan 2016. godine, samo je ojačao potpisan Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture iz 2009. godine, koji se tretira kao međunarodni sporazum sa većom pravnom snagom od bilo kog nacionalnog zakona, navela je Stanković u kolumni za beogradski Medija centar.
„To doslovno znači da kineske kompanije imaju privilegovanu poziciju na tržištu Srbije i da se svako sklapanje poslova odvija iza kulisa, bez sprovođenja tenderske procedure, procesa javnih nabavki, ikakvog tržišnog nadmetanja zainteresovanih strana i zdrave konkurencije, a sve pod uslovima koje kineske kompanije diktiraju“, ukazuje Stanković.
Autorka teksta navodi da se kineske kompanije danas nalaze na listi sedam od deset najvećih građevinskih kompanija na svetu, da su globalno prisutne svuda, a posebno u državama u razvoju, kakva je Srbija.
„Očigledan razlog za to je što je državama neophodna razvijena infrastruktura. Međutim, države često realno ne sagledavaju svoje finansijske sposobnosti za sklapanjem takvih projekata. Iako država dobija infrastrukturu koju je želela, potrebno je naglasiti negativnu dimenziju kineskog infrastrukturnog ulaganja“, piše u tekstu.
Neadekvatna procena za finansiranjem takvih infrastrukturnih projekata, odnosno premašivanje solventnosti države da kreditira takve projekte, može dovesti do prezaduživanja države i ozbiljnog dužničkog ropstva, upozorava istraživačica Instituta društvenih nauka.
Projekti finansirani od Kine su najčešće u formi kredita, te veliko zaduživanje može dovesti male države u ozbiljnu dužničku krizu. Umesto da velikim infrastrukturnim projektima utiču na ekonomski rast, dugoročno male države mogu ugroziti finansijsku stabilnost i budući razvojni potencijal, dodaje se u tekstu.
Kao primer se izdvaja Crna Gora, koja je zbog izgradnje prvog dela autoputa od Bara do granice sa Srbijom, morala da pozajmi 800.000.000 američkih dolara od kineske Eksim banke (Exim Bank of China). Crna Gora je time povećala spoljni dug na 80 odsto bruto domačeg proizvoda, dok je Kina sa pravom na 39 odsto crnogorskog duga postala najveći crnogorski poverilac, navodi Stanković i dodaje da zaduživanje kod kineskih banaka može stvoriti odnos zavisnosti u odnosu na zemlju poverioca.
Crna Gora nije izolovan slučaj. Londonski Centar za globalni razvoj (Center for Global Development) navodi ukupno deset država koje imaju ozbiljan rizik otplate kineskih kredita (Malezija, Maldivi, Mongolija, Džibuti, Šri Lanka, Laos, Kirgistan, Pakistan, Tadžikistan).
Postoji izvesna bojazan da će Kina, u slučaju nemogućnosti zaduženih država da servisiraju svoj dug, svoja potraživanja prema njima pretvoriti u kapital, odnosno da može postati (su)vlasnik značajnih strateških postrojenja zaduženih država. Takav scenario je zabeležen na Rogu Afrike, kada je usled nemogućnosti servisiranja kredita, Kina otvorila svoju prvu prekomorsku vojnu bazu na Džibutiju, ukazuje autorka teksta.
Evropska komsija je oštro osudila praksu poslovanja kineskih kompanija i, prema Izveštaju za Srbiju za prethodnu godinu, konstatovala sistemsko izbegavanje primene Zakona o javnim nabavkama za velike infrastrukturne projekte koji se realizuju na osnovu sporazuma. Nema sumnje da je Evropska Komisija ovim izjavama direktno osudila kineske infrasturkturne projekte u Srbiji, navodi Stanković.
„Kako bi opravdala opisanu praksu poslovanja, Srbija je 2020. godine usvojila Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja (putevi, železnica, aerodromi, metro), u kojem je definisala da je dozvoljeno da infrastrukturni projekti od ‘posebnog značaja za Srbiju’ budu izuzeti od pravila javnih nabavki“, piše u tekstu.
Izostanak tenderskih procedura, transparentnosti, konkurencije i tržišnog nadmetanja dovode do direktnih pogodbi zainteresovanih strana sa predstavnicima vlasti. Šteta od netržišnih praksi dovodi do korupcije koja je često u senci ovakvih direktnih pogodbi, jer bez tržišnog nadmetanja ne može se tačno utvrditi tržišna vrednost određenog projekta, ukazuje autorka.
„Izostanak konkurencije i domaće ponude javljaju se kao glavni problem prilikom zaključivanja značajnih i skupih infrastrukturnih projekata sa Kinom. Unapred izabran izvođač radova, umesto realizovanog javnog poziva i nadmetanja zainteresovanih strana sa potencijalno povoljnijom ponudom, diktira tempo, uslove i način poslovanja“, dodaje Stanković.
Ona navodi da su pretežno svi kineski infrastrukturni projekti zapravo zajmovi, ali dodaje da Srbija, za razliku od država poput Crne Gore, uredno servisira svoje kredite.
„Međutim, sve veće i veće prisustvo kineskih kompanija i kredita iz Kine menja ukupan trend privlačenja investicija u Srbiju. U 2022. godini, kineska ulaganja u Srbiji izbijaju na prvo mesto, zauzimajući mesto evropskim kompanijama. Nova direktna linija Beograd–Tjenđin će samo dodatno ojačati i pospešiti saradnju dve države“, navodi se.
U tekstu se zato postavlja pitanje da li Srbija može igrati „dvostruku igru“ i ostati strateški usmerena ka evrointegracijama, uz jačanje političkih i ekonomskih veza sa Kinom.
„Poštovanje evropskih propisa, među kojima je i Zakon o javnim nabavkama, negativno će se odraziti na poslovanje sa kineskim kompanijama, dok će poslovanje sa kineskim kompanijama na osnovu međudržavnog sporazuma imati za rezultat oštre osude od Evropske unije“, dodaje istraživačica Instituta društvenih nauka.
BONUS VIDEO: Da li se Kina bavi tajnim policijskim poslovima i u Srbiji?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
