2
Ministarstvo privrede oglasilo je privatizaciju Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi, čime će vlast ukloniti i poslednju prepreku struke naspram profita. Upravo institut Černi radi hidrološke studije od kojih zavisi nekoliko infrastrukturnih projekata nad vodnim resursima koje vlast uporno pokušava da “izgura”, uprkos njihovoj ekološkoj upitnosti. Među njima su gradnja na Makiškom polju sa izgradnjom beogradskog metroa, Studija opravdanosti i generalnog projekta izgradnje vodoizvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu, kao i projekat “Jadar” Ria Save
Prema javnom pozivu sa sajta Ministarstva privrede, procenjena vrednost kapitala Instituta Jaroslav Černi iznosi 2,8 miliona evra, a početna cena dela koji se nudi na prodaju je oko 2,58 miliona evra. Predmet prodaje je paket od 924.900 akcija u vlasništvu Republike Srbije, što predstavlja nešto više od 92 odsto ukupnog kapitala Instituta. Preostali deo kapitala, 80.400 akcija, kako se se navodi, nalazi se u vlasništvu građana, odnosno akcionara. U javnom pozivu, raspisanom 1. oktobra, takođe se navodi da pravo na učešće u postupku imaju i domaće i strane firme, ali samo one koje su u poslednje tri godine, zaključno sa 2020. „u svakoj ostvarile poslovan prihod od najmanje 30 miliona evra”.
Država je napravila prvi korak ka privatizaciji Instituta za vodoprivredu još početkom godine, kada je Ministarstvo privrede objavilo javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za privatizaciju. Ono što je izostalo i tada i sada je objašnjenje zašto država prodaje instutuiciju koja ima strateški značaj za vodoprivredu u regionu, posebno imajući u vidu da svaku godinu Jaroslav
Černi prihoduje milionske sume i da posluje u dobitku. Upravo to je razlog što mnogi veruju da se iza privatizacije Černija krije ambicija vlasti da i stručno mišljenje stavil u službu vlasti i investotora.
“Bilo bi dobro da Ministarstvo privrede osim ovog poziva objavi i informacije na osnovu kojih bi građani mogli da zaključe da li je prodaja Instituta ‘Jaroslav Černi’ zakonska obaveza.
Ako nije reč o zakonskoj obavezi onda da objasne na osnovu čega je zaključeno da se više isplati da država proda svoj udeo u vlastištvu nego da ostane vlasnik”, rekao je programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Nova.rs. Vesna Jakovljević, predsednica nevladine organizacije OSNA za zaštitu životne sredine, smatra da se privatizacijom Černija interes kapitala i profita stavlja ispred odgovornog upravljanja javnim dobrima.
“Institut Jaroslav Černi važi za prestižnu naučnu ustanovu u kojoj radi 17 doktora nauka, 13 magistara i još 136 fakultetskih obrazovanih stručnjaka. Time je od svoga nastanka predstavljao garanciju odgovornog i nezavisnog upravljanja vodnim resursima RS. Upravo njegova privatizacija govori nam da je Vlada svesna opasnosti i štetnosti planiranih infrastrukturnih projekata nad vodnim dobrima koja su interes svih gradjana i njihovo neotudjivo dobro. Umesto da, poučena negativnim iskustvom susednih država u regionu poput Hrvatske i Madjarske koje su otkupile ponovo svoja vodoprivredna preduzeća, uvidevši da su napravili kardinalnu grešku nihovom privatizacijom, obustavi ovaj proces u našoj državi, lošom politikom vode nas u opasnosti koje mogu biti pogubne po živote i imovinu gradjana, prevashodno zbog opasnosti od poplava i gubitka hidroloških rezervoara pitke vode”, kaže Jakovljevićeva, podesćajući da je država već nešto slično uradila početkom godine.
„U martu 2021.godine, Vodoprivredno Privredno Društvo Smederevo kupila je IT kompanija Khaoticen, koja je, da bi ispunila uslov za konkurisanje promenila svoju delatnost iz oblasti IT tehnologija u „Izgradnja hidrotehničkih objekata“ za samo 5 meseci koliko je i trajao postupak privatizacije. Bitno je istaći da je VPD Smederevo pre privatizacije, bilo odgovorno za održavanje kanalske mreže JP Elektroprivreda Srbije i Hidroelektrane Djerdap, što treba dovesti u vezu sa najavom Ministarstva rudarstva i energetike o investicionim ulaganjem u nove elektrane, odnosno reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3 i Bistrica“, navode iz OSNA, napominjući da je broj vodoprivrednih preduzeća koja su u procesu privatizacije je velik. Jakovljevićeva podseća da je ova privatizaciaj dodatno indikativna jer je Institu Jaroslav Černi angažovan i u jedan od najsporninih vladinih projekata.
“Jedan od kontraverznih projekata Vlade RS jeste Projekat “Jadar” kojim kompanija Rio Sava planira da eksploatiše rudu na hidrološki bogatom aluvionu Drine. Upravo Jaroslav Černi je subjekat koji ce biti zadužen za vršenje monitoringa površinskih i podzemnih voda kao i za izradu hidroloških studija potrebnih da bi kompanija Rio Sava dobila upotrebnu dozvolu za eksploataciju”, kaže Jakovljevićeva.
Bonus video: Zrenjaninci bez vode
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
