1
Prosečna plata u Srbiji je u padu, iako građani za nju slušaju da je "najveća u istoriji". Tako je u aprilu ona iznosila 83.812 dinara, a samo mesec dana ranije 85.485 - pad od ukupno 1.673 dinara. Nasuprot optimizmu u koji nas vlast ubeđuje, ekonomisti nemaju naročito dobre vesti i predviđaju da pad prosečne plate u Srbiji može da se nastavi.
Prosečna bruto zarada u Srbiji za april ove godine iznosila je 115.631 dinar, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa, neto zarada, bila 83.812 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku. U martu je prosečna bruto zarada bila 117.669 dinara, a neto 85.485 dinara. Bez obzira na to što nas predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali uveravaju u suprotno, tu se, prema predviđanjima ekonomista, ovaj slobodan pad ne završava.
Sagovornici Nova.rs, iskusni ekonomski stručnjaci, saglasni su da pad plata pokazuje da u Srbiji ne živimo u „zlatnom dobu“ i da srpska privreda nije sjajna koliko je prikazuje vrh vlasti.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Nova.rs da je pad prosečne zarade rezultat krize, odnosno da je to prirodna reakcija na probleme na tržištu.
Kako navodi, firme koje se bave proizvodnjom trenutno su u najvećem problemu, jer je kupovna moć ljudi izuzetno opala.
Firme, na globalnom nivou, usled krize i sve manje mogućnosti za dobro poslovanje, priča Savić, zaposlenima smanjuju plate i na kraju eventualno – otpuštaju radnike.
Takva situacija po pitanju firmi koje se bave proizvodnjom, prema rečima Savića, utiče na državnu kasu i na opšti pad plata, napominjući da to ne važi samo konkretno za Srbiju već je tako na globalnom nivou.
Očekuje, kako kaže, nastavak pada prosečnih plata u Srbiji.
„Ne mogu da tvrdim da će se nastaviti, ali očekujem da hoće. I ne možemo znati koliko će to trajati, ali znamo da ova kriza neće biti kratkotrajna“, kaže Savić.
Pročitajte još:
Prema njegovim rečima, u Evropskoj uniji (EU) teško da će neke zemlje zaobići ekonomska kriza.
Možda zaobiđe neke turističke zemlje, koje mnogo zarađuju od turizma, priča Savić, navodeći da je „i to pitanje“ – jer je kupovna moć ljudi u padu.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je rano za tvrdnje da će pad plata postati učestali trend, ali ocenjuje da bi se mogao ponoviti.
Prema njegovim rečima, pad plata bi mogao da nas zadesi s vremena na vreme, ali nas ipak teši i objašnjava da neće biti veći i da prosečne plate neće padati u kontinuitetu.
Ipak, Madžar kaže da je pad prosečnih plata šamar za vlast, koja građane uverava da „živimo u zemlji čuda“.
„Naša privreda nije ‘super’ u odnosu na stranu. Mislim da se vlast neće dobro osećati kada to shvati“, ističe ekonomista.
Pad prosečnih plata samo je jedan segment srpske ekonomije koja je „u padu“, nizbrdo su krenule i mnoge privredne grane.
Ekonomista i potpredsednik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić na svom Tviter nalogu je objavio podatke Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za april ove godine, koji pokazuju da ekonomija u Srbiji nije kakvu je vrh vlasti predstavlja.
Najveći pad beleži se u kapitalnim budžetskim rashodima, što su zapravo javne investicije, a pad iznosi 43,1 odsto.
U odnosu na prošlu godinu plata je nominalno veća za 14,8 odsto, ali – šta to znači?
Nominalno veća plata znači da je na račune srpskih radnika poslodavac zaista uplaćivao više novca. Međutim, realno su plate manje za 0,3 odsto. To zapravo znači da, i pored povišice, građani sada mogu da kupe manje nego pre godinu dana.
Kada se gleda duži period, od januara do aprila 2023. godine, vidi se pad u odnosu na prethodnu – od 0,4 odsto.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
