0
Minimalac u Srbiji iznosi mizernih 40.000 dinara, ali to će se uskoro prometniti – 19. maja počinju pregovori o visini minimalne zarade. Zahtev sindikata biće da minimalna plata bude 50.000 dinara, a jasno je da to nije zarada dovoljna za pristojan život. Sa druge strane, predstavnici poslodavaca i ekonomisti nisu sigurni da će poslodavci biti u stanju da isplate ovaj iznos, jer postoji potencijalni problem - ako se minimalac naglo poveća, oni poslodavci koji ne mogu da istrpe novi trošak, moraće da otpuste radnike.
Iako su, kada je u januaru minimalac povećan, građani od predstavnika vlasti slušali priče o tome da je 40.000 dinara najveća minimalna zarada u Srbiji ikada, oni koji rade za ovaj iznos mogu da potvrde da je pravo umeće preživeti mesec dana sa ovim iznosom.
Stoga, na inicijativu predstavnika sindikata, uskoro počinju pregovori koji za cilj imaju povećanje minimalca.
Naime, Socijalno-ekonomski savet (SES) prihvatio je zajedničku inicijativu Ujedinjenih granskih sindikata “Nezavisnost” i Saveza samostalnih sindikata Srbije za početak analize i pregovora o novoj minimalnoj ceni rada.
Ova dva sindikata inicirali su pregovore zbog, kako navode, značajnih promena elemenata po osnovu kojih je utvrđen trenutni minimalac.
PROČITAJTE JOŠ
Prvi sastanak pregovaračkih timova održaće se 19. maja.
Minimalac u Srbiji od početka godine iznosi 40.020 dinara, dok je minimalna potrošačka korpa u februaru, za kad postoje najsvežiji podaci, iznosila 50.300 dinara, te je i više nego jasno da minimalna zarada nije dovoljna.
Kako za “Novu” kaže Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, jedne od pregovaračkih strana, zajednički cilj njih i “Nezavisnosti” je upravo da minimalac bude izjednačen sa minimalnom potrošačkom korpom. On podseća da je, čak i prilikom prošlog utvrđivanja minimalne zarade, potrošačka korpa bila skuplja za 5.000 dinara, te je iznosila 45.000.
“Sada je minimalna potrošačka korpa veća od 50.000 dinara, a to su podaci iz februara. Analize pokazuju da će u narednom periodu vrednost korpe da poraste za 7.000 ili 8.000 dinara. Dakle, ona će verovatno već u julu da bude 57.000 do 58.000 dinara. To znači da sada i minimalac treba da bude toliki. Ne možemo da prejudiciramo u dinar, ali naš pregovarački tim će se zalagati da minimalac i minimalna potrošačka korpa budu jednaki”, kaže Vuković.
On objašnjava da nije dovoljno povećati minimalac samo za iznos inflacije, jer postoje proizvodi, a prvenstveno hrana, koji su poskupeli drastčno više od 15 odsto.
“A zna se šta je najveći trošak svih porodica – hrana”, podvlači naš sagovornik.
S druge strane, profesorka Ekonomskog fakulteta u penziji dr Danica Popović kaže za “Novu” da ovo ipak nije realan zahtev.
Prema njenim rečima, da je minimalac veći od 50.000 moguć, ne bi bilo potrebe da ga iko traži, već bi minimalna zarada bila tolika.
“Šta bi rekao penzioner sa prosečnom penzijom da mu neko kaže da minimalac treba da bude toliki? Ako je tako, kolika onda treba da bude minimalna penzija?”, podvlači dr Popović.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije i član Socijalno-ekonomskog saveta Nebojša Atanacković kaže za “Novu” da je priča o tome da minimalac treba da bude jednak minimalnoj potrošačkoj korpi stara nekoliko godina, te da predstavnici sindikata prilikom svakih pregovora traže upravo taj iznos.
Međutim, on ističe da postoje drugi faktori koji utiču na visinu minimalca, a ne tiču se samo potrošačke korpe.
“Rast minimalca mora da sledi rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i inflacije”, objašnjava Atanacković.
On kaže da je u ovom slučaju ključna briga o poslodavcima.
“Mi moramo da brinemo o poslodavcima koji isplaćuju minimalac svojim zaposlenima, o najslabijima. Ko u firmi ima prosek zarada 80.000 ili 100.000 dinara ne brine o tome koliki je minimalac, ali ko isplaćuje taj iznos, možda će, ako se on naglo poveća, morati da otpusti radnike jer neže moći da ih plaća”, podvlači Atanacković.
Prosečna i minimalna potrošačka korpa sadrže proizvode i usluge koji su na mesečnom nivou potrebni tročlanom domaćinstvu, a razlika je u tome što minimalna korpa sadrži manju količinu tih proizvoda i usluda.
U potrošačku korpu ulaze hrana, bezalkoholna i alkoholna pića, odeća i obuća, troškovi stanovanja i režija, nameštaj, opremanje i održavanje domaćinstva, zdravstvo, transport, komunikacije, rekreacija i kultura, obrazovanje, restorani i hoteli i ostali proizvodi i usluge.
BONUS VIDEO Benefiti rasterećenja zarade: Atanacković tvdi da novi minimalac ugrožava 50.000 poslodavaca
