0
Radnice i radnici u Srbiji koji dobiju dete nakon povratka na posao ostvaruju određena prava i zaštitu na radu, od zabrane smenskog rada ili odsustva radi lečenja deteta pa do naknada. Ipak iskustva u praksi nam pokazuju da se ta prava baš i ne poštuju.
Iako majka koja je dobila dete odmah po povratku na posao ne može da radi noćne smene i prekovremeno, a iskustva pokazuju da to baš nije. Među, čestim kršenjima su isplate naknada za porodiljsko odsustvo, a nedavno su roditeljska udruženja tražila od Ministarstva za brigu o porodici da isplati obeštećenje za 9.000 žena koje su tokom porodiljskog odsustva od 2018. godine dobijale manju naknadu od minimalne zarade.
Jovana Ružičić iz Centra za mame otkriva za Nova.rs da iskustva sa terena pokazuju da se žene često nađu u situaciji da rade smenske poslove po povratku sa porodiljskog, iako je to zabranjeno zakonom.
„Iskustva pokazuju da nije baš uvek u praksi to da majka sa malim detetom radi samo prvu smenu“, rekla je za naš portal Ružičić.
Naša sagovornica ukazuje da iskustva pokazuju da su posebno ugrožene žene u manjim mestima, gde rade u nekoj vrsti proizvodnje u fabrikama.
Tamo se ne obraća previše pažnje na prava roditelja tokom trudnoće i dobijanja deteta, upozorava Ružičić i dodaje da se porodica tada nalazi u veoma izazovnoj situaciji jer često nemaju, kako ističe, ogromna primanja da mogu da plate bebisiterku.
„Te fabrike su u nekim manjim mestima, gde nema hiljade i hiljade drugih dostupnih poslova“, ističe naša sagovornica.
Roditelji se poslednjih meseci Centru za mame najčešće javljaju jer su zbunjeni izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
„Javlja nam se mnogo mama koje ne znaju koja su njihova prava, kao i mame koje ne razumeju dovoljno zakone. Isto tako nam se javljaju i majke koje se žale na smenski rad“, rekla je za Nova.rs osnivačica Centra za mame.
Porodeći položaj današnjih roditelja sa onim položajem kakav je bio u doba socijalizma u SFRJ, Ružičić ističe da je u Jugoslaviji taj položaj bio mnogo povoljniji i da je to vreme bilo bolje za porodicu jer je radno vreme dozvoljavalo imanje porodice i porodičnog života van posla.
„Čitav jedan sistem je funkcionisao u skladu sa tim. U vreme komunizma imali smo bolje uslove nego danas“, rekla nam je ona.
Kada poredi položaj roditelja danas u odnosu na pre deceniju i više, Ružičić kaže da je situacija danas bolja nego od pre deset godina kada je bilo standardno da, kako ističe, žene potpisuju blanko otkaze kada se zaposle.
Ona smatra da je situacija sa tim daleko bolja danas nego tada kada su žene sa 30 i nešto godina to potpisivali u gotovo „90 odsto slučajeva“.
„Mislim da je suštinsko za ovu vlast da se veliki fokus daje na davanje novca umesto da se suštinski promene neke stvari i porodilišta, kao i da se ti zakoni koji su dobri primenjuju, a ne samo selektivno. Ima tu još mnogo prostora za napredak“, zaključila je naša saogovornica.
Doljije koje rade ostvaruju pravo na zaštitu od poslova koji mogu biti štetni za njihovo zdravlje ili poslovi gde je velika izloženost vibracijama, visokim temperaturama ili štetnom zračenju. Ukoliko ne postoje poslovi na koje poslodavac može da angažuje dojilju u firmi, onda je šalje na plaćeno odsustvo.
Isto tako, dojilja i radnica tokom trudnoće ne može da radi noću ili prekovremeno, ukoliko bi to moglo da izazove štetne posledice po njeno ili zdravlje bebe.
Isto tako, jedan od roditelja koji ima dete do tri godine noću ili prekovremeno može da radi samo ukoliko da pismenu saglasnost.
Radnice u Srbiji imaju pravo na odsustvo zbog trudnoće i porođaja, ali i radi nege deteta. To odsustvo je za prva dva deteta 365 dana, a za treće i svako naredno dete pravo na odsustvo u trajanju od dve godine. Tokom ovog odsustva one imaju pravo na naknadu u visini od 100 posto prosečne zarade ostvarene u poslednjih godinu i po dana do početka odsustva.
Roditelji imaju pravo na naknadu tokom neophodnog odsustva u visini od 65 odsto od prosečne zarade u poslednjih godinu dana ukoliko im je ono neophodno radi lečenja i nege deteta.
Zakonom su radnici zaštićeni od preraspodele radnog vremena. Isto tako, radnicama koje se vrate pre isteka od godinu dana od rođenja deteta, poslodavac je dužan da obetzbedi jednu ili više pauzi u trajanju od sat i po ili da joj za toliko skrati radno vreme.
Poslodavac zaposlenom ne može da otkaže ugovor za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva radi nege ili posebne nege deteta.
Novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji je stupio na snagu prvog juna 2021. godine predviđa, između ostalog, obavezu poslodavca da zaposlenu po povratku sa odsustva sa rada zbog trudnoće, porodiljskog, odsustva sa rada zbog nege deteta ili usvojenja, mora da vrati na isto radno mesto ili ekvivalent tog mesta. Zakon navodi da je zabranjen i premeštaj zaposlenih koji su zbog dece odsustvovali sa rada ili upućivanje na rad kod drugog poslodavca, ukoliko je to za zaposlenog nepovoljnije.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
