0
Jedni dolaze na posao bolesni u strahu od otkaza ili jer ne mogu da prežive sa 65 odsto plate, drugi otvaraju lažna bolovanja ne bi li radili na drugim mestima ili samo da se odmore od stresa na poslu, dok pojedini poslodavci koriste i zakonska i nezakonska sredstva da spreče svoje radnike da odu na bolovanje ili da ih sa njih što pre vrate, kažu gosti N1.
Prema Zakonu o radu primaćete 65 odsto plate tokom bolovanja, a ako primate minimalac, to bi trebalo da bude isti iznos, mada su moguće zloupotrebe. Takođe, može se desiti da tokom bolovanja dobijete i otkaz.
Teško se preživi i sa punom platom, a kamoli sa 65 odsto, kaže Olga Vučković Kićanović iz Centra za radno pravo, dok Zoran Ristić iz sindikata UG Nezavisnost dodaje da veliki broj zaposlenih bira da odlazi na posao i kada je bolestan, strahujući od eventualnih posledica – otkaza, manje plate, ljutih kolega.
„Ima onih koji kažu kako su zaposleni u Srbiji neradnici, kako otvaraju bolovanje i kada ne treba, a i mnogo oih kojih dolaze na posao bolesni, uz rizik da zaraze i ostale. Zloupotreba je na obe strane“, naveo je.
Nema mnogo slučajeva da je poslodavac isplatio radniku koji je na bolovanju manje od minimalca, objašnjava za N1.
„Jedine situacije gde zaposleni na bolovanju može da dobije manje od minimalne zarade jeste ako ima ugovor na nepuno radno vreme“, kazao je.
Olga Vučković Kićanović kaže da postoje i dobri primeri.
„Znam nekoliko banaka koje tokom bolovanja daju i više od 65 odsto ne bi li ga motivisali i zadržali. Azijske firme nemaju problem sa bolovanjem, jer zapošljavaju na tri meseca, pa ako neko produži bolovanje, oni su pred zakonom čisti. Najstrašniji primer su firme poput nemačkih koje imaju potpuno različite pristupe imaju prema svojim zaposlenima i onima koji rade u Srbiji“, opisala. je.
Navela je da su se strani investitori u jednog filmi u Nišu pobunili jer im zaposleni mnogo boluju, prenosi N1.
„Obratili su se premijerki i Ministarstvu zdravlja i naše ministarstvo umesto da postavi pitanje zašto je toliko ljudi masovno bolesno i kakvi su uslovi rada, pitalo je zašto lekari daju bolovanja. Napravljene su vanredne provere i lekari su preispitivani. A sigurno nisu slučajno tako masovno bolesni“, izuzela je kao jedan od „tužnijih“ primera.
Niš nije usamljen primer, kaže Ristić.
PROČITAJTE JOŠ
„Postoje firme koje pokušavaju da zastraše radnike tako što formiranju komisije koje obilaze bolesne zaposlene, što je protivo zakonu. Drugi poslodavci angažuju privatne detektive koji se bave tim pitanjem, što detektivi imaju pravo da rade. Prate se mejl adrese, društvene mreže…“, rekao je.
Poslodavci, dodaje, to obrazlažu time da je teško dokazati da li je nekom stvarno potrebno bolovanje ili ne.
„Mnogo je važnije pitanje zašto se neko uopšte odlučuje da otvori lažno bolovanje. Da li je to zbog toga što nisu zadovoljni uslovima rada, što ne mogu da platom prehrane porodicu ili nešto treće. U pomenutim firmama u Nišu možemo da proverimo da li se norme smanjuju kada je neko na bolovanju, kao i koje su plate. Ukoliko se norma ne smanjuje kada je neko na bolovanju, možda će i njegov kolega razmišljati o stresu i tome da li da otvori i on bolovanje“, rekao je.
Vučković Kićanović kaže da su to, pritom, profitabilne kompanije.
Opširnije pročitajte na N1.
BONUS VIDEO Poslodavci šalju i detektive da provere radnika na bolovanju: Zloupotrebe na obe strane
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
