0
Od početka godine do sredine avgusta cena goriva u Srbiji je skočila, pa je tako benzin BMB 95 poskupeo za 27,89 dinara, što je povećanje od 20,8 odsto, a za evrodizel danas moramo da izdvojimo 21 dinar više. Takođe, poskupeo je i tečni naftni gas (TNG) i to za 11,62 dinara od početka godine.
Na pumpama u Srbiji je početkom januara cena benzina bila 134,39 dinara po litru, a ovih dana cena je, prema podacima Udruženja naftnih kompanije Srbije (UNKS), 162,27 dinara. Kada se uporedi sa sredinom maja kada je cena bila 152,56 dinara, BMB 95 je poskupeo za skoro 10 dinara.
Dizel na većini benzinskih stanica u Srbiji danas košta 163,48 dinara dok je na početku godine koštao 142,48 dinara, što je rast od 21 dinara. Sredinom maja, dizel je koštao 157,23 dinara, što je rast od skoro šest dinara.
Poskupljenje je pogodilo i kupce TNG-a, pa tako na pumpama u Srbiji gas ovih dana košta 88 dinara, dok je pre mesec dana bio 83,46 dinara, što je porast za skoro pet dinara. U poređenju sa početkom godine, TNG je poskupeo za skoro 12 dinara, kada je cena bila 76,38 dinara.
Tomislav Micović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) kaže za Nova.rs da je do poskupljenja goriva u Srbiji došlo zbog posledica globalnih promena cene nafte, nečega na šta, kako tvrdi, ne mogu da utiču, kao i da gorivo poskupelo i u državama regiona.
„Posmatrajući kretanje cene benzina i dizela u Srbiji i deset zemalja u okruženju vidi se da je u prvih sedam meseci ove godine cena goriva u stalnom rastu, za razliku od prošle godine kada je u istom periodu uglavnom bila u padu. Prosečna cena barela sirove nafte BRENT 2020. godine je bila 43,26 dolara, a u 2021. do 18. avgusta je 66,84 dolara. Povećanje prosečne cene nafte za čak 55 odsto neminovno se odrazilo i na cenu goriva“, kaže Micović za Nova.rs.
Dodaje da je na cenu u poslednjih godinu i po dana, dominantno uticala cena sirove nafte, odnosno sirovine za proizvodnju motornog goriva.
„Srbija deli sudbinu svih zemalja regiona i Evrope, pošto se kretanje berzanskih kotacija, kao globalne kategorije, odražava na sve zemlje. Rafinerije jednostavno ne mogu da preradom skuplje nafte proizvedu gorivo po istoj ceni, što se nakon nekog perioda odrazi i na cene na benzinskim stanicama. Koliko će se brzo menjati cene goriva u jednom ili drugom smeru, zavisi u najvećoj meri od brojnosti dostupnih izvora derivata nafte i od razvijenosti tržišne konkurencije, ali globalne promene cene nafte se na kraju odraze jednako na sva tržišta“, objasnio je Micović za naš portal.
Upitan o budućim kretanjima cene nafte, Micović navodi da je teško predvideti scenario izlaska iz krize pandemije, od kojeg zavisi u velikoj meri i kretanje cene nafte. Kako ističe naš sagovornik svetsko tržište nafte je veoma osetljivo na sve vrste globalnih političkih tenzija.
„Kada i tu pretpostavku uključimo u procenu daljih kretanja cena goriva, onda zapravo shvatamo koliko su sve procene zapravo nisu pouzdane. U poslednjih dve godine procene rasta svetske potrošnje nafte, koje su iznosili vrhunski eksperti u ovoj oblasti radikalno su se menjale iz meseca u mesec, tako da je gotovo nemoguće pouzdano reći šta nas očekuje. U dobroj meri ceo svet zavisi i od odluka zemalja koje redukcijom svoje proizvodnje nafte pokušavaju da održe ravnotežu između proizvodnje i potražnje“, kaže naš sagovornik i dodaje:
„Utisak je da su poslednjih mesec dva uspeli da održe ovaj odnos i da je pred nama period promenljivih cena, ali u uskom opsegu od 65-75 dolara po barelu, što bi bila i najava stabilizacije cene goriva.“
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača, kaže za Nova.rs da se poskupljenje dešava i ukazuje da će cena nafte kada se desi nešto na svetskim berzama obavezno da se odrazi na našu cenu na pumpama.
Međutim, kako kaže, kada cena na svetskom tržištu pada, onda se kod nas ta cena simbolično spusti.
„Kada na svetskoj berzi poskupljuje cena sirove nafte odmah se to kod nas oseća i podigne se cena, a kada padne na svetski minimum, onda se ta cena simbolično spusti kod nas. To je najveći problem i tu država ne reaguje, mada i ona uzima akcize, svako tu dobro prođe osim potrošača, naravno“, rekao je za Nova.rs Papović.
Jedan od potrošača rekao je za Nova.rs da je primetio da cena goriva već izvesno vreme raste.
„Na onim reklamnim totemima vidim cene goriva svako veče za 50 para rastu, nekada radim noćni razvoz i primetim svaki dan da cena ide gore i to traje 10-15 dana i onda spuste cenu za 5 dinara i onda opet podižu i redovno poskupljuju“, ispričao nam je sagovornik.
Inače, prema podacima Udruženja naftnih kompanija Srbije za početak 2021. godine, cena benzina je tada bila samo skuplja u Grčkoj, Hrvatskoj i Albaniji, a u Crnoj Gori, Mađarskoj, Sloveniji, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj je bilo jeftinije nego u Srbiji. Najjeftiniji benzin u jugoistočnoj Evropi je bio u BiH gde je koštao 0,89 centi.
Kada se radi o dizelu, Srbija početkom godine imala najskulju cenu od svih drugih država u ovom delu Evrope, sa 1,22 evra po litru, zatim je sledila Grčka sa 1,21 po litru, a najjeftiniji dizel bio je u BiH.
Gas su od Srbije jedino skuplje plaćali u Grčkoj i Mađarskoj, u svim drugim zemljama je gas bio jeftiniji tada.
Bonus video – Mercedes od drveta
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
