2
Evropska komisija poslala je pismo premijerki Srbije Ani Brnabić u kojem je izrazila zabrinutost zbog raznih trgovinskih ograničenja koje je Srbija uvela proteklih meseci. U pismu je sugerisano da se ukinu nedavno uvedeni prelevmani, odnosno uvozne takse na mleko i mlečne proizvode. Međutim, stručnjaci kao i domaći proizvođači, upozoravaju da ćemo, ukoliko se to desi, daleko skuplje plaćati ove proizvode u radnjama.
Agroekonomista Žarko Galetin podseća za naš portal da po Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju da je država od 2008. godine bila u obavezi da upodobi spoljotrgovinske akte u skladu sa propisima Evropske unije.
„Vrlo često dobijamo packe, kako od Evropske komisije, tako i od Svetske trgovinske organizacije, iako nismo ni njen član. Sada kada mi hoćemo da zaštitimo naše mlekarstvo oni nam govore da to nije u skladu sa međunarodnim obavezama“, kaže Galetin za Nova.rs.
Prema njegovim rečima, veliko je pitanje da li će Srbija poslušati tu njihovu sugestiju.
PROČITAJTE JOŠ
„Može se desiti da država na osnovu pritiska uradi to, ali će izazvati veliko razočaranje kod proizvođača. Tu situaciju može da prevaziđe veća otkupna cena, što će usloviti i poskupljenja“, objašnjava naš sagovornik.
On napominje da je težak odnos države i mlekara, budući da se nateže priča oko premija za mleko, subvencija po grlu i svim pratećim pitanjima.
Galetin vidi izlaz da država napravi pritisak na otkupljivače mleka da podignu otkupnu cenu, u šta sumnja. Napominje i da su narušeni odnosi između primarnih poizvođača i otkupljivača.
„Iako neću da prejudiciram, lično smatram da će te takse ostati. To je komplikovana problematika. Sada nije u pitanju ni cena . Ako se nastavi trend devastacije i uništavanja stočnog fonda postavlja se pitanje da li ćemo uspeti da proizvedemo dovoljne količine mleka za srpsko tržište“, kaže Galetin. To je suština, kojom država mora dobro da se pozabavi.
Naš sagovornik je čuo podatak da je oko 80.000 grla rogate stoke otišlo u klanice za poslednjih godinu dana.
„Svake godine imamo pad brojnog stanja krava, nešto i od tih životinja završi u klanicama. To je posledica loše agrarne politike koja je dozvolila da mlekari seku granu na kojoj sede“, zaključio je Žarko Galetin za Nova.rs.
Proizvođači mleka smatraju da će mlekarstvo nestati u Srbiji, kaže za Nova.rs Predrag Veljković koji oko 100 litara predaje svakodnevno. Na naše pitanje kako komentariše činjenicu da
Evropska unija traži ukidanje takse na mleko i mlečne proizvode naš sagovornik odgovara:
„To je direktan udar na nas proizvođače. Velike mlekare će da uvezu, a i sada imaju na zalihama ogromne količine mleka. Da je uvoz bio kontrolisan ne bismo ni imali ovakav problem koji će se sada uvećati“, objašnjava Veljković za Nova.rs. Prema njegovim rečima mleko mu po litru plaćaju 53 dinara što je sramota.
„Bilo je 63, znači deset dinara manje. Velika je teškoća pripremiti i hranu za grla, sve je poskupelo, počev od kabaste hrane do koncentrata. Mi smo registrovali Udruženje proizvođača mleka Šumadije i Pomoravlja. Uputili smo zahteve od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, premijerke, preko Ministarstva Poljoprivrede do gradonačelnika da nam se daju subvencije od 40.000 po grlu, premije od 20 dinara, te da se formira ta minimalna otkupna cena mleka i da bude kontrolisan uvoz. Ništa od toga danas nemamo“, ogorčeno priča Veljković.
Kako ističe ni premiju od petnaest dinara nisu dobili, iako je ministarka poljoprivrede obećala.
„Ni jedna jedina uredba nije doneta. Ona je (ministarka) uporno govorila da ćemo imati bar preporučenu cenu mleka. Ni nju nemamo. Sve što je obećala nije ispunila. Zato ćemo, ako nam ne odgovore u narednih deset dana na naše zahteve ponovo blokirati Srbiju“, istakao je Veljković.
Prema njegovim rečima osamdeset hiljada krava je otišlo na klanicu u poslednjih godinu dana.
„Rešila je država da uništi selo, a kako stvari stoje to im se iz dana u dan ostvaruje“, zaključio je Predrag Veljković za Nova.rs.
Agroekonomista Milan Prostran sumnja da će doći do ukudanja posebne takse na uvoz mleka.
„Cena mleka na našem tržištu je dostigla nivo da potrošači jedva izdržavaju. I dalje ostaju problemi mlečnog govedarstva koji se moraju rešavati dugoročno. Država mora pribeći merama koje neće Evropsku uniju iritirati, dakle putem subvencija i uvećanja premija“, kaže za Nova.rs Milan Prostran.
Prema njegovim rečima, agrarni budžet u EU je 33.3%, a kod nas je nešto više od četiri odsto.
„Ne bi trebalo očekivati veće cenovne turbulencije u maloprodajama, jer je litar mleka kod nas dostigao oko 150 dinara. Ja sam jutros kupio 1,5 za 200, a radi se o proizvodu koji koriste od deteta, bebe do najstarijeg žitelja naše zemlje. Vlada bi trebalo da napravi novi razgovor sa Briselom kako bi predahnuli naši poljoprivrednici“, zaključio je Prostran.
BONUS VIDEO Šumadijske mlekadžije u sve većem problemu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
