15
Konačno su svima stigla rešenja za naplatu poreza na imovinu za ovu godinu, i kao i uvek - neki su se neprijatno iznenadili "povišicom". Evo kako da izbegnete da platite više poreza na imovinu nego što treba, a što se ponovo desilo brojnim građanima širom Srbije.
Pročitajte još:
Jovana sa beogradske opštine Palilula obratila nam se pošto joj je stiglo rešenje o ovogodišnjem iznosu poreza na promet, koji je duplo veći nego što je plaćala godinama unazad.
Štaviše, od uobičajenih oko 9.500 dinara, porez na imovinu za ovu godinu porastao je na čak 20.529 dinara.
Informacije o tome da su građani Niša, Subotice, Čačka ali i gotovo svih beogradskih opština dobili značajno uvećana rešenja o porezu na imovinu šire se društvenim mrežama toliko da je organizacija za prava potrošača „Efektiva“ pozvala svoje pratioce na Fejsbuku da napišu odakle su i koliko im je uvećan porez kako bi napravili „presek stanja“.
Posted by Efektiva organizacija potrošača on Среда, 26. август 2020.
Na poziv „Efektive“ odgovorilo je više od 300 pratilaca, koji su prijavili rast iznosa poreza na imovinu od par stotina dinara do dupliranja dosadašnjih razreza.
Dejan Gavrilović, predsednik organizacije „Efektiva“ za Nova.rs kaže da nema pravila u visini povećanja, prema onome što nam javljaju građani.
„Tako na teritoriji iste opštine imamo slučaj da je nekome porez duplo veći, nekome 20% a nekome je isti. Ne znamo koji je kriterijum, zapravo sumnjamo da on uopšte postoji. Imamo primer da je manji stan u istoj zgradi ove godine dobio uvećanje i plaća više od većeg stana, a kod oba nije bilo statusnih promena“, kaže Gavrilović.
Primetno je, međutim, da se među komentarima na objavu „Efektive“ pojavljuju i oni koji kažu „da je dupliran iznos zato što se imanje vodi na pokojnog oca“ ili se ispostavi da naslednici nisu prijavljeni na adesi nekretnine za koju plaćaju porez na imovinu.
I naša sagovornica Jovana sa Palilule kaže da se kao obveznik poreza do sada vodio njen pokojni otac, a da ona i brat kao naslednici nisu preveli tu obavezu na sebe
Jelena Holcinger, stručnjak na švajcarskom programu Reforma poreza na imovinu za Nova.rs kaže da taj program radi sa 44 opštine u Srbiji, i da se često dešava da je povećanje poreza rezultat neregulisanog vlasništva, odnosno u slučajevima kada se nepokretnosti vode na umrla lica.
„U takvim slučajevima ne postoji više poreski kredit i za taj iznos su obaveze veće. Zakonska je obaveza naslednika imovine da nepokretnosti prijavi na svoje ime i reguliše poreski status“, objašnjava Holcinger.
Sa druge strane, navodi i da je najčešći razlog zašto neko dobije veći porez na imovinu – porast tržišne cene nekretnina u određenim zonama ili usled uvećanja kvadrature.
„Na primer, kuća je imala 80 kvadrata, ali su u međuvremenu nadograđene još dve sobe, i sada ima 120. Ta razlika u kvadratima povećava i ukupan iznos poreza na imovinu“, kaže Holcinger.
Kada imam pravo na umanjenje poreza na imovinu?
Kao vlasnik nekretnine sa prijavljenim prebivalištem na toj adresi imate pravo na poreski kredit, odnosno umanjenje za 50 odsto iznosa, ali ne više od 20.000 dinara.
Ukoliko u nekretnini površine do 60 kvadrata stanuju samo stariji od 65 godina, porez se umanjuje za 75 odsto.
Vlasnici poljoprivrednog i šumskog zemljišta koje se ponovo privodi toj nameni oslobođeni su ovog poreza pet godina od početka radova na privođenju nameni.
Pravo na smanjenje iznosa poreza imate i na osnovu amortizacije, odnosno starosti objekta, zato je korisno navesti datum izgradnje oporezovane nekretnine, ili datum poslednje rekonstrukcije. (Izvor: portal upisnepokretnosti.rs, NALED )
Jovana, koja nas je i obavestila o dupliranju iznosa na njenom poreskom rešenju, pita se zašto opštine ne obaveste naslednike o koracima koje treba da preduzmu kada je reč o porezu na imovinu.
„Znaju da pošalju poresko rešenje, a ne znaju da pošalju uputstvo ili obaveštenje. Ako su znali daje vlasnik preminuo, i ako je umrlicom obaveštena opština o smrti, onda su mogli i nas naslednike da obaveste da se prebacivanje poreske obaveze ne dešava automatski, već da treba mi da obavimo tu proceduru. Da li mi treba da budemo pravnici i advokati da bi pratili šta treba da uradimo?“, ljuta je Jovana.
Ništa manje ljut je i Dejan Gavrilović iz „Efektive“.
„Iritira propaganda sa državnog nivoa, gde se priča o pomoći građanima tokom perioda kovid krize, a u isto vreme lokalne samouprave zavlače ruku u džep građanima i dodatno ih finansijski opterećuju, u nevreme. Dodatno iritira i činjenica da za ulaganje žalbe na visinu poreza, treba platiti taksu od 500 din, a bez ikakve nade u pozitivan ishod“, kaže Gavrilović.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
