Broj građana koji plaćaju račune onlajn raste iz dana u dan. Motiv broj jedan svakako je ušteda vremena, jer nema čekanja u redovima pred šalterima, ali to nije jedina prednost. Ovaj vid plaćanja, zapravo, nudi mnogo benefita zbog čega i sve veći broj kompanija prelazi na isti sistem.
Sa prvim danom 2023. godine na snagu je stupio novi Zakon o elektronskom fakturisanju, koji propisuje da sve kompanije korisnicima koji mogu da prime takav račun obavezno moraju poslati onlajn fakture.
To, međutim, nije jedni razlog zbog kog je onlajn plaćanje sve učestalije. Istraživanja pokazuju da je veliki broj građana Srbije birao da svoje računa plaća putem interneta i pre nego što su elektronske fakture postale obavezne.
Jedno od istraživanja koje to potvrđuje je MasterIndex, tradicionalno istraživanje kompanije Mastercard o finansijskim navikama i potrebama aktivnih korisnika kartica u Srbiji. Podaci su pokazali da čak 83 odsto ispitanika koristi mogućnost onlajn plaćanja.
Kada se ovi podaci uporede sa godinom pre izbijanja pandemije koronavirusa, broj onlajn plaćanja porastao je za 22 odsto. Od pomenutih 83 odsto ispitanika koji su pristalice onlajn plaćanja, njih 13 odsto barem jednom nedeljno koristi ovu opciju. Jednom mesečno onlajn plaća 41 odsto ispitanika, a 46 procenata jednom ili nekoliko puta godišnje. Od svih proizvoda i usluga koji mogu da se plate elektronskim putem, upravo su računi najpopularniji.
Zašto je onlajn plaćanje bolja opcija od klasičnog popunjavanja papirnih uplatnica, pitali smo one koji su već uveliko „onlajn platiše”. Ivana (40) je jedna od njih.
„Glavni razlog zbog kojeg koristim onlajn plaćanje je činjenica da mi štedi vreme”, kaže ova Beograđanka i napominje da joj kao zaposlenoj majci dva osnovca mnogo znači to što svakog meseca uspeva da izbegne čekanje na šalterima pošte ili banke.
„Takođe, ja radim do 17 časova. Banke tada uglavnom i ne rade. Da ne mogu da platim onlajn morala bih da izlazim ranije sa posla kako bih to obavila”, napominje Ivana.
Anđelija (62) je imala potpuno drugačiji problem – poštar je često njene račune stavljao u drugo, komšijsko poštansko sanduče.
„Dešavalo se da račun stoji u tom pogrešnom sandučetu danima, a onda kada konačno dođe do mene, vidim da sam već zakasnila sa plaćanjem. Sada toga nema. Račun mi stiže na mejl, platim ga čim mi stigne obaveštenje i ne brinem oko toga”, priča Anđelija koja svojim primerom razbija predrasude da je onlajn plaćanje nešto što stariji građani izbegavaju.
Mladi uglavnom i ne razmišljaju o poštaru, kada će stići i da li „nešto ima u sandučetu“.
„Iskreno, uopšte nemam naviku da gledam šta mi stiže u sanduče. Desilo mi se nekoliko puta da skroz zaboravim da pogledam i zakasnim sa plaćanjem. Sada ne moram ni da gledam”, kaže student Aleksandar (20) koji na ovaj način plaća i troškove vezane za fakultet.
A pored toga što su zadovoljni korisnici, zadovoljne su i kompanije.
Naime, njima je omogućena veća likvidnost, jer raspon vremena od trenutka kada je račun poslat, pa do trenutka kada je plaćen, može da prođe i svega nekoliko minuta.
Onlajn računi dobri su i za okolinu, jer se smanjuje proizvodnja papira. Prema procenama domaćih stručnjaka, prelaskom na elektronske račune, na godišnjem nivou se uštedi oko 12.000 stabala, 4.500 megavat časova električne energije i oko 51 milion litara vode.
Odgovorno poslovanje i bolji status korisnika razlog su zbog kog je i kompanija SBB prešla na onlajn plaćanje. Čak, bila je jedna od prvih koja je „sa papira“ prešla mejl. Svi korisnici SBB usluga imaju mogućnost da primaju račune na mejl, a mogu im pristupiti uz nekoliko klikova.
Ali nije reč samo o plaćanju računa elektronskim putem – SBB je jedna od prvih kompanija koja je promovisala i digitalizaciju ostalih usluga.
Digitalizacija SBB mreže u vrednosti od 300 miliona evra započeta je 2017. godine, čime je do danas stvoreno 36 GIGA gradova u kojima naši korisnici imaju pristup zvanično najbržoj internet mreži u Srbiji do 1Gbps, veću stabilnost servisa, uživanje u najpopularnijoj TV platformi u Jugoistočnoj Evropi – EON, kao i digitalni kvalitet slike i zvuka.