0
Malinari u Srbiji su lane imali rekordnu otkupnu cenu koja je išla do 600 dinara za kilogram "crvenog zlata", dok je ove sezone, zbog viška uskladištenog prošlogodišnjeg roda, ta cena pala čak četiri puta - na samo 150 dinara. Zbog toga su proizvođači malina nezadovoljni. Neki od njih protestvuju, drugi je prosipaju, a Pajići iz mačvanskog sela Donje Crniljevo kod Osečine, koji više od veka uzgajaju malinu, kažu za Nova.rs da je prvo podele rodbini i prijateljima za torte i kolače, zatim odvoje za sebe da naprave džem i liker, a ono što ostane ide otkupljivaču, pa makar i za tu "bednu cenu".
Miroslav Pajić ima oko dvadeset pet ari maline. Svaka godina je za njega i njegovu porodicu neizvesna jer niti znaju koliko će „crvenog zlata“ roditi, niti koja će biti njegova cena. Otprilike, imaju oko tonu i po do dve tone malina godišnje. Sreća, pa Pajićima berba malina nije primarni izvor zarade.
Ove godine je otkupna cena ovog voća u Donjem Crniljevu samo 160 dinara po kilogramu, pa zato Pajići malinu prvo podele porodici i prijateljima, zatim od nje naprave džem i liker, a ono što ostane ide otkupljivaču.
„Kad je ovakva cena maline, gledamo da je predamo na otkupno mesto koje nam je najbliže, da nas makar ne košta prevoz. Da ne ulažemo još u vuču i gorivo, pored svega ostalog što smo uložili, a što nismo uspeli da povratimo. Ali, ne nerviramo se, šta je, tu je. Ja sam penzioner čovek i ovo mi je i hobi i dodatni izvor zarade. Jedemo malinu, pravimo džem, liker, dajemo rodbini i prijateljima, a posebno komšinicama za čuvenu ‘čizkejk’ tortu jer najlepša je torta od malina, zar ne?“, kaže kroz smeh Miroslav.
Svi članovi Pajića beru malinu – od najstarije ukućanke Jele (75), pa do najmlađeg Bogdana (4), ali ipak je potrebno još ruku. Nažalost, naći čoveka da bere malinu je, kako Miroslav priča za Nova.rs, nemoguća misija.
„Sve je manje radnika, pa je jako teško naći ljude za berbu malina. Mladi su otišli u grad, tako da je u selima ostao samo stariji narod. Oni, ipak, s obzirom da su u godinama, beru malinu u dva navrata – ujutru od rane zore, pa do podneva i od četiri popodne, pa dok ne padne mrak. Kad je najveće sunce, pauza. Tako i mi“, priča Miroslav.
Trenutno, Pajići plaćaju jednog čoveka iz sela da bere malinu zajedno sa njima.
„Plaćamo između 350 i 400 dinara po satu jer ne stižemo sami da je oberemo. Hvala Bogu, rodila je kao blesava, a cena, nažalost, nikakva. Čovek bere deset sati, nekada jedanaest, pa vi izračunajte njegovu dnevnicu. A pogledajte, kilogram maline je 160 dinara. Katastrofa. Naravno, pripomognu na dva-tri sata i komšije sa kojima međusobno sarađujemo, malo oni nama pomažu, malo mi njima u nekim drugim stvarima, samo da što manje radnika platimo“.
Ovaj učitelj u penziji objašnjava da je mnogo posla u samom malinjaku pre nego što stigne berba, koja je, prema njegovim rečima, zapravo najlakši deo.
„Čim se obere malina, počinju radovi. Seče se ova što je rodila, a gaji se lasta za iduću godinu. I tada ima posla. To su ta takozvana prva prskanja zaštitom, recimo bakarnim krečom, kako bi se zaštitila lasta. To miruje do proleća, a čim prvi sneg padne, tamo negde u februaru, počinje da se veže malina. Onda bar dva kopanja. Za dobar malinjak je potrebno sigurno tri godine – godina sadnje, godina oporavka i tek u trećoj ima da valja. Znate kako kažu – posle grožđa, najzahtevnija biljka za gajenje je malina“, kaže naš sagovornik.
Pročitajte još:
0
0
0
0
„Branje maline je završni deo i to je najlakši deo posla koji postoji u malini. Branje maline je uživanje, naravno ako je lep dan, nema kiše. To je jedna lepota. A pre toga ima obvezanje, obrađivanje, rezanje, planiranje, kopanje…svašta tu ima. Malinjaci neće gde je puno ravno zemljište, treba i da se navodnjava , ali ne sme voda da stoji jer onda nema rasta. Malina ima svoje podnevlje gde uspeva, a ljudi pokušavaju svuda da je gaje, ali to puno košta, još i skuplje jer moraju da ulažu i navodnjavanje ili mašinsko branje“.
Branje malina je zapravo najlakši deo, ističe Miroslav.
Sam početak branja maline bio je nepovoljan za Pajiće jer je kiša padala danima. A iako je sada ugrejalo, oni su ipak u gumenim čizmama jer je ceo malinjak „pod vodom“.
„U čizmama smo po ceo dan, iako iz neba gori jer je ugrejalo, ali zemljište je ipak vlažno. Berba maline je na drugi dan, znači danas beremo, pa preskočimo jedan dan, pa drugi dan beremo. Danas, recimo, predajemo malinu, očekujemo 160 kilograma najmanje, videćemo, sad je bolja nego prošli put. Ja sam uvek zadovoljan koliko god mi mili Bog podari, samo da ne bude nevreme i da i to uništi, pa i kad je takva cena, šta da se radi“.
Miroslav zaključuje da je prošla godina bila „zamka“ za sve one koji su želeli da postanu proizvođači maline, te da će mnogi od njih odustati na tom putu.
„Prošle godine nas je sve iznenadila cena maline jer već mnogo godina nema cene i onda se pojavi ta jedna godina i ljudi se navuku da zasade malinjak. Prošle godine je cena maline bila iznad svih cena, pa su ove godine mnogi ljudi zasadili. Mislim da je neće obraditi. Ako bude ovako, oni će napustiti i preorati. Videćemo šta će biti, u svakom slučaju, nek smo mi živi i zdravi“, poručuje Pajić.
BONUS VIDEO: Počinje malinarska sezona, cena duplo manja nego prošle godine
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare