0
Zasadi pod borovnicom u Srbiji su se za poslednjih 10 godina više nego udesetostručili – sa 200, povećali su se na 2.500 hektara. Ipak, iako je tražnja za borovnicom u svetu u porastu, pa sve više ljudi ovo vidi kao sigurnu zaradu, ovaj biznis zahteva ogromna ulaganja, kako finansija, tako i vremena i truda. Tako početno ulaganje za samo jedan hektar borovnica može iznositi između 80.000 i 120.000 evra. A za povratak početne investicije potrebne su godine.
Vlada Luković je u okolini Kragujevca 2018. godine, zajedno sa svojim ocem, uložio u plantažu borovnica površine jednog hektara, sa ukupno 3.500 biljaka sorte djuk (engl. duke). Međutim, kako kaže za Nova.rs, početno ulaganje još uvek nije vratio.
Pročitajte još:
0
3
0
„Do pre dve godine je situacija u uzgoju borovnice bila bolja i tada se sve više ljudi i odlučivalo na ovaj biznis. Međutim, desila se korona, pa onda i rat u Ukrajini. Ekonomska isplativost je u odnosu na uložen rad i trud postala manja, cena je smanjena, a otkupljivači su postali rigorozniji sa uslovima. Zato u poslednje dve godine opada i interesovanje za ovim biznisom“, objašnjava Vlada.
Kako kaže, za ovaj posao neophodno je mnogo rada i truda, ali i velikih ulaganja, naročito ako je cilj kontrolisana proizvodnja kako bi bili zadovoljeni uslovi stranih partnera.
„Početno ulaganje po hektaru iznosi između 80.000 i 120.000 evra, a koliko će tačno biti zavisi od mnogo faktora, poput količine biljaka, zapremine saksija ukoliko se tako uzgajaju, prečišćivača vode itd. Mi smo počeli još 2018. godine, trebalo je da se ulaganje vrati nakon četiri godine, ali se to nije desilo. Zapravo, u idealnim uslovima kada je cena korektna, što je oko pet, pet i po evra po kilogramu, minimum vremena koje je potrebno da prođe da bi se investicija vratila i da biste bili na nuli jeste pet-šest godina“, kaže naš sagovornik.
A na osnovu trenutne situacije i cene, u punom rodu i idealnim vremenskim uslovima, godišnja zarada od jednog hektara borovnica iznosi oko 35.000 evra bruto.
Šumadijski uzgajivači borovnice osnovali su i udruženje „Šumadijska borovnica“, a jedan od članova tog udruženja, Boris Gvozdenović, ima jasnu poruku za sve one koji razmišljaju o uzgoju ovog voća – ako čujete da se lako dolazi do para, budite sigurni da nije tako.
I on se sa svojim bratom Zoranom odlučio na ovaj biznis, a kako kaže, pre nego što su bilo šta započeli, obilazili su loše zasade, kako bi videli zašto propadaju. Otkrili su da je ključan ljudski faktor.
„U Srbiji još uvek ne postoji jasna vizija niti dovoljna edukacija o tome. Ljudi ulaze napamet jer pročitaju da je unosno, pa onda ne znaju šta će. Plan može da bude ostvariv ili neostvariv, ali mora da postoji“, objašnjava Boris za Nova.rs.
Antrfile: „Jedan od razloga što je ulaganje u borovnice toliko skupo jeste i to što je Srbija siromašna površinskim vodama, pa je potrebno kupiti i mašine za prečišćavanje vode“, objašnjava Boris Gvozdenović i ističe da tržište borovnice nije kontrolisano od strane države.
On ističe da u borovnicu ulažu ljudi koji imaju novac, pa su im potrebna dodatna primanja ili oni koji žele u nešto da ulažu, a ne znaju u šta, budući da je to najskuplja kultura koja se sadi u Srbiji.
Na kraju, Boris Gvozdenović prognozira da broj borovničara u Srbiji neće više rasti, već će, naprotiv, početi da opada.
BONUS VIDEO Bez poljoprivrede nema života a studenti beže od poljoprivrednih fakulteta