137
Beograd na vodi preuzima gotovo celo savsko priobalje, praktično najatraktivnije i najskuplje zemljište u Beogradu. Za sada kroz (verovatno besplatan) zakup na 99 godina, ali s mogućnošću da ga konvertuje u pravo svojine. Tako je ta kompanija koja je u većinski arapskom vlasništvu u julu prošle godine zakupila zemljište tik uz most Gazela i rešila da tamo sazida hotel.
U maju 2024. doneta je odluka da se Beograd na vodi proširi na dodatnih 327 hektara zemljišta, uglavnom uz Savu, a sada je izvesno da će deo tog naselja biti prostor na kom se sada nalazi Beogradski sajam. Ipak, bar prema najavama, gradnja ne bi trebalo da počne pre nego što se završi Ekspo 2027, kada će sajamski prostor, kako je odlučeno, biti preseljen u Surčin.
137
49
0
Do tada Beograd na vodi ima na raspolaganju druge lokacije na kojima će zidati luksuzne kule, poslovni i stambeni prostor. Jedna od njih je i Bara Venecija, naselje tik uz most Gazela, a u neposrednoj blizini Beogradskog sajma, koje izlazi na Bulevar vojvode Mišića. Tu je u julu mesecu prošle godine na 99 godina zakupljeno ukupno 11 parcela, odnosno 28.782 kvadrata zemljišta na 99 godina od države. Prema leks specijalisu za gradnju Beograda na vodi, odnosno prvobitnom ugovoru sa Arapima, zakup je besplatan, odnosno zemljište je poklonjeno, a bez nadoknade može da se konvertuje u pravo svojine.
Na toj lokaciji, kako se može videti na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Beograd na vodi planira da zida hotel sa četiri zvezdice, a kako piše u idejnom rešenju, procenjena vrednost projektovanih arhitektonskih radova iznosi 26,5 miliona evra bez PDV-a. Hotel će imati sedam spratova, ukupne neto površine od oko 15.600 kvadrata. U prizemlju i na prvom spratu predviđeni su javni sadržaji, odnosno restoran, bar, konferencijske sale i sportsko-rekreativni sadržaji, dok će na preostalim spratovima biti hotelske sobe.
Beograd na vodi je 3. januara podneo zahtev za lokacijske uslove Ministarstvu građevinarstva, a kada dobije pozitivan odgovor, prema proceduri, podnosi se zahtev za građevinsku dozvolu. Potom sledi prijava radova i gradnja može da počne.
Ta kompanija ima u planu da zida i u neposrednoj blizini, na parcelama koje izlaze na samu obalu Save. Kako je predviđeno urbanističkim projektom, koji je bio na javnoj prezentaciji, tu će biti sagrađene tri stambene kule sa po 27 spratova, koje će imati maksimalnu visinu od 100 metara. Takođe, projekat predviđa i dve šestospratne stambene lamele i aneks u kom će se nalaziti SPA centar. Ovaj kompleks biće sagrađen na 12 parcela, ukupne površine od oko četiri hektara.
U Katastru nepokretnosti piše da je vlasnik zemljišta, odnosno imaoc prava nad zemljištem država, ali se u napomenama navodi da je 22. decembra 2024. pokrenut postupak promene imaoca prava. Može se pretpostaviti da je reč o Beogradu na vodi.
Gradnja Beograda na vodi je uz EXPO 2027. glavni projekat vlasti i sve u Srbiji je praktično podređeno tim megalomanskim poduhvatima. Tako je u jednom trenutku prekinuta i prodaja Jugoslovenskog rečnog brodarstva, jer je u paketu bilo i zemljište koje pripada toj kompaniji, a na koje će biti proširen Beograd na vodi. Reč je o tri parcele koja se nalaze na Savskom nasipu, tik uz Brodogradilište, a njihova vrednost procenjena je na oko 7,3 miliona evra.
Sudeći prema ranijoj Odluci o izradi izmena i dopuna Prostornog plana, Beograd na vodi proširiće se i na gotovo celo Savsko pristanište (potez ispod Kalemegdana do Brankovog mosta). Takođe, zahvatiće deo zemljišta između Pariske i Karađorđeve ulice.
To naselje preuzeće i deo novobeogradske obale. Reč je o zemljištu koje se nalazi uz most Gazela, na kojem pravo korišćenja ima Mostogradnja, ali i o parcelama nad čijim delovima pravo korišćenja imaju firma Filipa Ceptera, grad Beograd, Beogradske elektrane, Udruženja ljubitelja Save i Dunava… Sa druge strane obale, situacija je dosta komplikovanija. Sudeći po mapi koja je objavljena u samom dokumentu, Beogradu na vodi pripašće i deo ispod Mostarske petlje, zatim prostor na kome se sada nalazi Beogradski sajam, ali i delovi Ade Ciganlije. Reč je zapravo o najzelenijem delu Ade ispod Mosta preko Ade, odnosno leva i desna obala Čukaričkog rukavca.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
