Osobe sa invaliditetom na posao čekaju i do sedam godina, ni fakultet ne pomaže

Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NZS) prosečna dužina traženja posla osoba sa invaliditetom iznosi punih šest godina i 11 meseci, što su katastrofalni pokazatalje njihove inkluzivnosti u društvo.

Na osnovu najnovijih podataka sa evidencije nezaposlenih lica registrovano je 12.877 osoba sa invaliditetom, a preko 50 odsto njih ima srednju stručnu spremu, a nešto manji broj broj je bez kvalifikacija ili je niskokvalifikovan.

Poslodavci neretko odbijaju da zaposle osobe sa invaliditetom, a deo njih radije se opredeljuje da plaća penale za to – lakše im je da plate kaznu nego da ih zaposle.
Potpredsednica Udruženja Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Mimica Živadinović kaže za novine “Nova” da su ovakvi rezultati poražavajući i potvrđuje da se poslodavci pre opredeljuju da plate penale nego da zaposle ove osobe.

„Ovo nije nov trend, ali to ne znači da takvi rezultati nisu poražavajući za ljude sa posebnim potrebama. Ključni problem je što je obrazovna struktura jako loša, pa je teško naći dobro zaposlenje u struci. Ovakvi podaci su katastrofalni, a deo problema je i zakonska regulativa koja je omogućila poslodavcima da p laćaju penale ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom”, priča Živadinović.

Ona naglašava da se takva praksa ustalila kod privatnika u Srbiji, budući da im je lakše da plate penale. „Opredeljuju se za penale jer misle da im se to više isplati, nego da sumnjaju da li će osoba moći u potpunosti da uradi odgovarajući posao. Takva praksa onemogućava radnika da razvija svoje kapacitete zbog kojih se školovao. Mislim da je to izigravanje zakona, a takvim potezima ne postiže se ništa na inkluziji osoba sa invaliditetom”, dodala je ona.

Živadinović ističe da je Srbija potpisnica Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom, ali da je problem kao i u uvek implementacija i monitoring.

„Mi se usklađujemo u nekih 90 odsto normi, ali nama fali monitoring, odnsosno praćenje njegove realizacije. Dakle, ukoliko neko ne želi da zaposli građane sa invaliditetom treba istražiti koji je razlog ovakve prakse, da li je u pitanju nepoverenje ili neki drugi faktori“, dodala je.

Kada je reč o penalima, naša sagovornica kaže da je to cifra u vrednosti proseka poslednja tri mesečne zarade za godinu dana.

„Tamo gde rade osobe sa invaliditetom nema ni manje profita, niti lošije obavljenog posla. Dakle efikasnosti ne nedostaje, ali zašto su im bolji penali, to je teško pitanje. U svakom slučaju, ovakva praksa je loša“, zaključila je naša sagovornica.

Da je praksa ne loša, već katastrofalna, potvrđuje slučaj Dragane Borenović iz Pančeva, koja sa diplomom master defektologije čeka na posao već šest godina. Ona danima protestuje ispred Predsedništva Srbije tražeći da ima jednaka prava na posao kao i svi drugi građani.

„S obzirom na to da sam osoba sa hendikepom, Zakon za zapošljavanje lica sa invaliditetom postoji, ali ga lokalne i državne institucije ne primenjuju“, poručila je ona. Borenovićeva je istakla da se oseća diskriminisano, a da joj je najteže jer nikada nije dobila konkretan odgovor zbog čega ne može da dobije posao.

„Neshvatljivo da jedan student i jedna osoba sa hendikepom koja nije isticala svoj hendikep u prvi mah, ne može da dođe do posla“, rekla je ona.

*U međuvremenu, Dragana Borenović uspešno je rešili svoj problem i uspela da se zaposli, nakon što se izborila za svoje pravo. Redakcija Nova.rs joj želi sve najbolje na novom poslu.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Instagram