Kamatne stope u Evropi već godinu i po dana beleže rast, a dužnici svakog meseca sa zebnjom iščekuju odluku Evropske centralne banke (ECB) o novim korekcijama kamate. Građani Srbije nisu izuzeti od toga jer su stambeni krediti vezani za kamate ECB. Od početka rata u Ukrajini sa kojim je krenula i ozbiljna ekonomska kriza u svetu, nije bilo dobrih vesti po pitanju cena i kamata. Kristin Lagard je žena koja se nalazi na čelu Evropske centralne banke i po prvi put od početka krize kaže da bi rast kamata mogao da stane do kraja godine.

Evropska centralna banka već godinu i po dana podiže kamatne stope, a samim tim i rate svih dužnika koje kredite imaju u evrima.

A u Srbiji su to, bar što se tiče stambenih pozajmica, gotovo jedini. sastavni deo kamate koja se plaća je Euribor koji se obračunava na tromesečnom ili šestomesečnom nivou.  Zbog toga, sve oči uprte su u predsednicu ECB Kristin Lagard, sa nestrpljenjem očekujući napokon odluku da je rast kamata obustavljen.

Lagard je, dakle, na čelu institucije koja odlučuje o sudbini rasta kamata i – rate kredita.

foto:AP Photo/Jean-François Badias

Tokom prethodnih godinu i po dana, predsednica ECB je u svojim obraćanjima uglavnom koristila reč „neizvesnost„.

U svom proslednjem obraćanju u nedelju, međutim, Lagard je rekla da se zona evra posle napretka u borbi protiv inflacije – približava cilju od dva odsto.

Tako je, govoreći o spekulacijama da će od septembra biti pauze u povećavanju kamatnih stopa, iako delimično neodređena, Lagard ipak najavila takvu mogućnost, rekavši da „možda dođe do još jednog povećanja stopa, ili možda do pauze“.

„Pauza, bez obzira na datum, u septembru ili kasnije, ne bi nužno bila definitivna“, rekla je ona.

PROČITAJTE JOŠ

Ekonomista Ljubomir Madžar objašnjava za Nova.rs da pauza u rastu kamatnih stopa znači da će se one zamrznuti na visini na kojoj su u trenutku donošenja odluke.

„Nije bog zna koliko velika vest, ali jeste olakšanje za dužnike“, navodi Madžar.

Ističe da je, ipak, vest delimično dobra iz razloga što se ne zna koliko bi period pauze trajao, ali i šta bi se posle njega dogodilo.

„Za neke duže staze, dužnicima ta najava ne znači mnogo, u vidu nekog dužeg planiranja svojih finansija“, kaže ekonomista.

Navodi da predsednica ECB nije do sada davala obećanja koja kasnije nisu ispunjena.

„Lagard nije mnogo govorila o nekim obećanjima, odluke je uglavnom donosila bez prethodne velike najave. Tako da sada sigurno zna da stanje u centralnoj banci dozvoljava u skorijem periodu pauzu u rastu kamatnih stopa“, kaže Madžar.

Foto: Shutterstock

Inače, promene kamatnih stopa, odnosno njihovo povećanje, koristi se kao sredstvo za obuzdavanje inflacije.

To znači da njihovo povećavanje ima za cilj da se građani manje zadužuju i smanje potrošnju, čime opada potražnja za proizvodima i uslugama, što posledično obara cene.

Referentne kamatne stope se snižavaju kako bi se podržao privredni rast – jeftinijim zaduživanjem i većom potrošnjom.

I Međunarodni monetarni fond (MMF) savetovao je prethodnih meseci ECB da podiže kamatne stope do sredine 2024. godine, i ministre finansija zemalja EU da provode strogu fiskalnu politiku.

BONUS VIDEO Rate stambenih kredita opet idu GORE: DOKLE? – Vladimir Vasić

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare