Od danas je Srbiji zabranjen uvoz ruske nafte preko hrvatskog naftovoda Janaf. Ova zarbana posledica je stupanja na snagu novog paketa sankcija Evropske unije prema Rusiji, s obzirom na to da Srbija, za razliku od pojedinih evropskih zemalja, nije dobila izuzeće. Stručnjaci su složni u tome da nema razloga za strah od nestašica, ali vozače već hvata panika, s obzirom na to da postoji mogućnost da će druge države proizvođači nafte iskoristiti priliku da sada povećaju cene.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je da, i pored toga što EU stavlja rampu na rusku naftu, što znači da postoji zabrana koja se odnosi na Srbiju, to neće da predstavlja problem, s obzirom na to da je Srbija i do sada uvozila najveće količine nafte iz država koje nisu pod sankcijama, poput Irana i Kazahstana.
Kako je za portal Nova.rs objasnio stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, to što Srbija više ne može da uvozi naftu iz Rusije zaista nije nikakav problem, jer ova država ni do sada nije bila glavno mesto snabdevanja za nas.
„Najviše smo uvozili iz Kazahstana, Iraka, Norveške, a od kako je Janaf počeo sa radom, najmanje smo uvozili naftu iz Rusije“, objasnio je Zdravković.
Profesor dr Milun Babić, redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije takođe smatra da emabrgo na rusku nafu neće da predstavlja problem za Srbiju, s obzirom na to da je, kako kaže, siguran da su nadležni obezbedili alternativu.
Stoga, kaže on, nećemo imati „veliki zemljotres“ kada je u pitanju snabdevenost.
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) za 2021. godinu, koje je objavio BBC na srpskom, naša država je tada skoro polovinu nafte iz uvoza kupila od Iraka.
U procentima – 47 odsto nafte uvezli smo iz ove bliskoistočne države.
S druge strane, iz Rusije je uvezeno svega 16 odsto nafte.
Državni vrh prethodnih meseci posebno je iskazivao zabrinutost, te su građani redovno slušali o tome koliku će štetu po budžet da napravi embargo na rusku naftu.
Tako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao, još u junu, da će Srbija zbog sankcija koje je EU uvela na rusku naftu, biti na gubitku od oko 600 miliona dolara.
Ništa optimističnije prognoze nije iznela ni premijerka Ana Brnabić, koja je izjavila da će nas ova odluka koštati „na stotine milione evra“.
Međutim, Zdravković ne vidi razlog za tolike gubtike.
„Naftu kupuje naftna industrija, a ne država, tako da ni gubici ni dobici nisu državni. U našem slučaju, to znači da svaki poslovni dobitak ili gubitak snosi NIS. Država jeste delom vlasnik NIS-a, s obzirom na to da poseduje akcije, ali nema većinsko vlasništvo“, objašnjava Zdravković.
Takođe, on dodaje da nije postojala nikakva vrsta dogovora po kojoj bi Srbija naftu iz Rusije nabavljala po povoljnijim cenama, s obzirom na to da Rusija daje određene povlastice državama u koje se ruska nafta ne uvozi, kako bi se probila na to tržište – što Srbija svakako nije.
S druge strane, dr Babić smatra da će gorivo na pumpama u Srbiji ipak biti skuplje nego do sada. Naime, on veruje da će nafta na tržištu da nastavi da poskupljuje do kraja godine, ali i da ova zabrana nije vid odmazde protiv Rusije, već je na određeni način usmerena i protiv Srbije, s obzirom na to da još uvek nismo uveli sankcije, te da sigurno postoji ekonomski razlog za embargo.
Predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi Milan Rakić takođe očekuje poskupljenja, a ukoliko se to desi, krivac će biti želja pojedinih država da zauzmu rusko mesto na tržištu naftnih derivata.
Naime, kako je Rakić nedavno objasnio za Nova.rs, ruska nafta inače zauzima 22 odsto svetskog izvoza. Međutim, sada se zbog sankcija otvara prostor za druge države koje raspolažu „crnim zlatom“ da „popune tu prazninu“.
„Dakle, kad nestane 22 odsto, logično je da će se svi boriti da kupe drugu sirovu naftu i da će onaj ko prodaje tu sirovu naftu podizati cene. Ta cena će da raste na berzama u zavisnosti od toga kolika je potražnja“, objasnio je Rakić i dodao da će eventualni porast berzanskih cena da utiče I na onu koju građani i poljoprivrednici plaćaju na benzinskim pumpama.
Prema rečima generalnog sekretata Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislava Mićovića, danas se, povodom embarga na rusku naftu, neće dogoditi ništa, ali pravi rizik dolazi za tačno dva meseca.
Naime, kako je Mićović objasnio za RTS, sirova nafta se kupuje terminskim ugovorima i već su uveliko dogovorene isporuke do kraja godine, pa čak i za ceo januar.
Međutim, peti februar može da donese potencijalne probleme, s obzirom na to da tada na snagu stupa zabrana uvoza naftnih derivata iz Rusije u EU.
„Tada će se pojaviti jedan ozbiljan nedostatak dizela. Treba da se spremamo svi za 5. februar više nego za ovaj 5. decembar, jer sirova nafta lakše nekako uspeva da promeni svoje tokove i da dođe do Mediterana u dovoljnim količinama“, rekao je Mićović.
BONUS VIDEO Ista cena i bez ruske nafte?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare