Od čega se u Srbiji proizvodi toalet-papir: Najveći proizvođač toalet-papira u Srbiji otkrio je kako pravi svoj proizvod od čiste celuloze

Osnovna sirovina, na čijoj se obradi bazira čitav proces proizvodnje velikog domaćeg proizvođača papira jeste celuloza.

Celuloza je najrasprostranjenije organsko jedinjenje u prirodi, polisaharid koji se ne može stvoriti laboratorijskim putem.

Prisutna je u svim biljkama i čini osnovni gradivni sastojak biljnog tkiva, čak 90% ukupne svetske proizvodnje celuloze se zasniva na preradi drveta –  njegovim kiselim ili baznim kuvanjem, odvaja se nepromenjena celuloza, dok se ostali sastojci – lignin, razne smolaste materije odstranjuju.

Najviše se prerađuju višegodišnje biljke četinara (smreka, bor, jela) i lišćara (bukva, breza, topola, eukaliptus), zbog izrazito vlaknaste građe.

Vrsta drveta implicira dužinu vlakana dobijene celuloze, pa je tako lišćarska celuloza kratkih, dok je četinarska dugih vlakana.

Dugim vlaknima se definiše forma toalet papira, istegljivost, koliko će se lako papir kidati. Kratkim vlaknima se stvorena forma popunjava i dobija se na mekoći tissue papira.

Kombinovanjem ove dve vrste celuloze u procesu proizvodnje koje se odvija u Srbiji, direktno se determinišu željena mehanička, estetska svojstva, moć upijanja, debljina, mekoća pod rukom.

Ne samo da je bitno da toalet-papir bude od kvalitetne sirovine poput čiste celuloze kako bi zadovoljio vaše potrebe, već je podjednako važno da proces proizvodnje bude kontrolisan i da zadovoljava stanadarde koji su visoko postavljeni.

Toalet-papir koji nema udeo reciklaže u sebi, napravljen je od čiste celuloze i njegov proizvođač zadovoljava IFS standard idealan je proizvod za celu porodicu jer će vas osvojiti trajanjem rolne, kvalitetom listića, mekoćom i savršenom svežinom.

IFS (International Food Standard) je standard kvaliteta i bezbednosti hrane, koji je prihvatila Globalna incicijativa za bezbednost hrane (Global Food Safety Initiative) i koji je razvijen sa ciljem da proverava kompetentnost proizvođača hrane po pitanju njene bezbednosti i kvaliteta, omogućavajući pritom samim proizvođačima da uštede svoje vreme i novac.

Prema kodeksu trgovinskih lanaca, svi proizvođači ili trgovci brendiranom hranom moraju imati sertifikat IFS, koji im omogućava razne benefite, jer sam proces sertifikacije znači nadzor i korektivne mere.

Ko može da ispuni IFS standard?

Svaki IFS standard ima istu proceduru: protokol provere i spisak zahteva (tehnička ček-lista od oko 250 zahteva).

Ček lista sadrži oko 250 zahteva, koji obrađuju pet osnovnih zadataka kao što su – odgovornost višeg menadžmenta, sistem upravljanja kvalitetom, upravljanje resursima, proces proizvodnje, merenje, analize i unapređenja. Kontrole su česte i proizvođač zato ne sme da „pokvari“ svoj proizvod.

Sve ovo je dobra smernica u odabiru pravog proizvoda.