0
Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju počinje od 1. marta, a nadležni ukazuju da osim što su njime propisani uslovi za rad agencija, cilj ovog propisa je i da radnici angažovani na ovaj način imaju jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika.
Državni sekretar u Ministarstvu rada Bojana Stanić kaže za Tanjug da ova oblast do sada nije bila uređena nijednim propisom te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima i tako nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koja važe za one koji rade na određeno i neodređeno vreme.
Ovim zakonom, koji je usvojen u decembru prošle godine utvrđuju se uslovi za rad agencija za privremeno zapošljavanje koje osnovane kao privredna društava ili preduzetnici zapošljavaju radnike u cilju njihovog ustupanja poslodavcu korisniku, objašnjava Stanić.
Takođe, zakonom se utvrđuju jednaka prava iz rada i po osnovu rada ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca korisnika (u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu), ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju situacije da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija.
Ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika imaće pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika, kaže Stanić.
Jednaki uslovi rada odnose se na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.
Takođe jednaki uslovi predviđeni su i što se tiče elemenata za obračun i isplatu zarade, naknade zarade i naknade troškova, bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu trudnica i majki dojilja, zaštitu omladine i zabranu diskriminacije.
Stanić navodi da je ukoliko žele da se bave ovom delatnošću potrebno da privredni subjekti do 1. marta dobiju dozvolu resornog ministarstva.
“Ako do 1. marta ne dobiju dozvolu obavezni su da podnesu zahtev za ispis odnosno promenu pretežne delatnosti u Agenciji za privredne registre jer će u surotnom snositi snakcije”, rekla je Stanić.
Ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom, a nastave da rade bez dozvolu, kazne se kreću od 800.000 do 1, 5 milion dinara.
Inače, ukupan broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod poslodavca korisnika ne može da bude veći od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca korisnika na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih, odnosno na dan izmene tog ugovora kojima se menja broj ustupljenih zaposlenih.