0
Sklapanje stendbaj aranžmana sa MMF, koji podrazumeva i korišćenje finansijskih sredstva u slučaju potrebe, bilo bi veoma dobro za Srbiju, izjavio je danas član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov i naveo da će dogovor naših vlasti sa MMF o novom aranžmanu biti verovatno sklopljen do kraja godine.
Altiparmakov je rekao Tanjugu da Fiskalni savet ne učestvuje u pregovorima sa MMF oko novog aranžmana, ali da očigledno postoji zainteresovanost naše vlade da dobijemo novi aranžman i da će to biti predmet razgovora prilikom posete Misije MMF-a našoj zemlji ovog meseca.
Kaže i da bi država mogla finansijska sredstva MMF u slučaju potrebe da koristi za pokrivanje budžetskog deficita.
„Svakako da bi sklapanje novog stendbaj anražmana bilo jako dobro za Srbiju, jer kriza dolazi i biće problem i finansiranje deficita. Mi smo prošle godine mogli da finansiramo deficit sa kamatnim stopama od dva ili tri odsto, a sada je to već sedam odsto, ne samo u Srbiji već i u svim drugim zemljama“, rekao je Altiparmakov.
PROČITAJTE JOŠ
Dodaje da se, na primer, i Italija zadužuje po kamatnim stopama od nepunih pet procenata.
„Biće jako važno i sa stanovišta kredibiliteta da kroz ovu krizu prođemo uz potpis MMF – da imamo odgovorne i održive javne finansije. Tako da se mi nadamo da će to biti pozitivno rešeno na jesen, kada dođe misija ovog meseca (20. oktobra) i da će do kraja godine biti sklopljen novi aranžman“, istakao je Altiparmakov.
Na pitanje da li bi onda aktuelni savetodavni nefinansijski aranžman sa MMF Instrument za koordinaciju politika (Policy Coordination Instrument – PCI), bio prekinut pošto je njegovo trajanje predviđeno do kraja 2023. godine, Altpiarmakov je kazao da je to formalna stvar i da bi verovatno bio prekinut ili prerastao u finansijski.
Sagovornik Tanjuga očekuje da će novi stendbaj aranžman naša zemljla dobiti već od ovog meseca, novembra ili kraja godine.
„Videli smo da je MMF prethodnih godina, tokom prethodne krize, dozvoljavao da se sredstva koriste i za finansiranje deficita, što nije bio slučaj pre oko 20 godina. Pretpostavljamo da će ta sredstva, ako budu korišćena, prvenstveno biti za finansiranje deficita, jer su naše devizne rezerve trenutno veoma velike, veće od 15 milijardi evra“, naveo je Altiparmakov.
Dodaje da zbog toga ne vidi potrebu da se ta sredstva potencijalno koriste za devizne rezerve, već pre za finansiranje budžetskog deficita.
Na pitanje šta očekuje srpske finansije u narednom periodu, Altiparmakov kaže da je očigledno da svet i naročito Evropa klize u krizu i da više nije pitanje da li će doći do recesije već koliko će ona biti duboka i ozbiljna.
„Kada imate recesiju u svetu, Evropi i zemljama kao što je Nemačka, to će morati negativno da se odrazi i na Srbiju. Polako vidimo pogoršanje tih ekonomskih i fiskalnih trendova. Ako gledamo naplatu PDV-a u Srbiji, imamo međugodišnji skok naplate u prvom kvartalu od 30 odsto, u drugom je to već bilo 22 odsto, a u trećem 15 odsto“, naveo je Altiparmakov.
Kaže da i dalje beležimo rast poreskih prihoda, ali po nižoj stopi, što sve ukazuje da Srbija ne može da bude izolovano ostrvo i da i mi polako klizimo ka nekoj vrsti ekonomskog usporavanja i potencijalno recesiji u sledećoj godini.
„I u tom smislu, važno je da budemo spremni da građanima koji su najugrženiji i uvek najgore prolaze u krizi dodatno pomognemo u narednoij godini i štedimo koliko možemo. I u tom smislu će će i aranžman sa MMF biti od velike pomoći“, naveo je Altiparmakov.
BONUS VIDEO Vlaović: Građani plaćaju sve ono što Vlada smisli da bi punila budžet
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
