0
Preduzetnici, kao i zaposleni u mikro, malim i srednjim preduzećima na svoje račune sredinom maja dobiće prvu od tri minimalne zarade koje im je namenila država Srbija u okviru novih mera pomoći zbog epidemije koronavirusa. Sve firme dobiće mogućnost odloženog plaćanja poreza i doprinosa, a oni koji doniraju biće oslobođeni i plaćanja PDV tokom vanrednog stanja. Preduzećima će, uz garanciju države, biti dostupni jeftini krediti za likvidnost, a svakom punoletnom građaninu Srbije, po okončanju vanrednog stanja sleduje i 100 evra na račun. Ovo je suština upravo predstavljenih ekonomskih mera Vlade Srbije, vrednih 5,1 milijardu evra.
Ministar finansija Siniša Mali i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež predstavili su paket mera pomoći privredi i građanima Srbije u vreme vanrednog stanja zbog koronavirusa, vredan 608,3 milijarde dinara, odnosno 5,1 milijardu evra. To je polovina godišnjeg budžeta Srbije, odnosno 11 odsto ovogodišnjeg bruto domaćeg proizvoda – svega onoga što privreda Srbije stvori za godinu dana. Od ukupnog iznosa, 2,2 milijarde evra namenjeno je za likvidnost sistema.
Detalji novih ekonomskih mera biće poznati za desetak dana kada se, prema rečima Siniše Malog, donese pravni okvir. Za sada je poznato da postoji tri grupe mera.
„Mere se odnose na direktnu pomoć zaposlenima, prevashodno u privatnom sektoru, zatim na poreske olakšice i podršku likvidnosti privredi, kao i na direktnu pomoć svim punoletnim gradjanima Srbije od po 100 evra u dinarskoj protivvrednosti“, istakao je Mali.
Država će, kako kaže, podneti najveći deo troška ublažavanja posledica ekonomske krize izazvane epidemijom, kako bi je privreda prebrodila sa što manje posledica.
Cilj ovih mera je očuvanje stečenog nivoa zaposlenosti i pomoć preduzećima koja su najviše pogodjena krizom, a to su prvenstveno preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća u privatnom sektoru.
„Program će se finansirati iz rezervi u budžetu, a novac će se obezbediti na domaćem i inostranom tržištu kapitala“, rekao je ministar finansija, navodeći da će u narednih deset dana Vlada doneti uredbu, odnosno pravni okvir, koji će omogućiti sprovodjenje svih mera.
Mali je precizirao da je u okviru mera poreske politike ukupne vrednosti 161 milijarda dinara, što je oko 1,3 milijarde evra, planirano odlaganje plaćanja poreza na zarade i doprinose za sva privatna preduzeća u periodu vanrednog stanja, a najmenje na tri meseca.
„Planirano je i odlaganje plaćanja poreza na dobit za drugi kvartal 2020. godine i oslobadjanje plaćanja od PDV-a za sve one koji doniraju“, rekao je Mali.
Gotovo sve kompanije u Srbiji su, kako je istakao Mali, tražile poreske olakšice.
„Na ovaj način država na sebe preuzima poreze i doprinose na zarade. Ohrabrujemo preduzeća da plaćaju neto zarade svojim zaposlenima i da zadrže punu zaposlenost“, rekao je Mali.
Ove obaveze preduzeća će moći da isplate u 24 rate, počev od januara 2021. godine.
Druga mera u paketu je direktna pomoć svim preduzetnicima – paušalcima i onima koji ostvaruju stvarni prihod, mikro, malim i srednjim preduzećima, u iznosu od tri minimalne zarade, što znači pomoć za više od 900.000 gradjana Srbije, u ukupnom iznosu od 97,3 milijarde dinara. U toj grupi su, kako je istakao, i frizeri, pekari, krojači, taksisti, sve zanatlije, svi oni koji su najviše pogođeni krizom.
„Svakom zaposlenom u tim preduzećima država će uplatiti nešto više od 90.000 dinara tokom naredna tri meseca, direktno na račun, kao podršku u krizi“, kazao je Mali.
On je precizirao da će uplata prvog minimalca biti sredinom maja.
„Zašto posle dva meseca – zato da bismo izbegli svaku mogućnost zloupotrebe. Ne uplaćujemo odjednom sva tri minimalca, da ne bi poslodavac to zloupotrebio i onda otpustio radnike“, pojasio je Mali.
Inače, uslov da bi bilo koje preduzeće moglo da računa na pomoć države u okviru svih ovih mera je da od početka vanrednog stanja nisu smanjila broj zaposlenih za više od 10 odsto.
Ministar finansija je dodao da Vlada predlaže i podršku zaposlenima u velikim preduzećima, koji su dobili rešenja o prekidu rada, u iznosu od 50 odsto minimalne zarade.
Kako je naveo, odlučeno da ta pomoć bude tolika jer, po Zakonu o radu, kada se dobije rešenje o prestanku rada, poslodavac ima obavezu da isplati 60 odsto proseka bruto zarade u proteklih 12 meseci, pa 50 odsto minimalne zarade pomoći od države, olakašava da se kriza prebrodi.
Mali je kazao da se treća mera u programu – podrška likvidnosti, odnosi pre svega na privatni sektor i da iznosi 2,2 milijarde evra. Fond za razvoj izdvojiće 200 miliona evra za subvencionisane kredite sa jedan odsto kamate za preduzetnike, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredna gazdinstva i zadruge.
„Takodje će biti uspostavljena garantna šema za zajmove, koja se dogovara sa poslovnim bankama u iznosu od dve milijarde evra. Krediti iza kojih stoji država, neće imati veliki rizik, a novac će preduzetnici, mikro mala i srednja preduzeća dobiti za obrtna sredstva, likvidnost da što brže prevazidju probleme u poslovanju“, rekao je Mali.
Poslednji deo paketa je direktna pomoć svakom punoletnom gradaninu Srbije od 100 evra, koja će u dinarskoj protivvrednosti biti uplaćena na račun, za šta će iz budžreta biti izdvojeno oko 70 milijardi dinara. Ova suma građanima sleduje tek po isteku vanrednog stanja.
Ministar finansija je podsetio da je Narodna banka Srbije već uvela moratorijum na otplatu kredita i rata finansijskog lizinga u trajanju od najmanje 90 dana, a takođe je smanjila i referentnu kamatnu stopu. Vlada Srbije je, kako je naveo, zdravstvenim radnicima povećala platu za 10 odsto od aprila, dok svim penzionerima, od 10. aprila, sleduje isplata jednokratne pomoći od 4.000 dinara.
„U javnom sektoru neće biti smanjenja plata i otpuštanja, niti će biti smanjenja penzija“, obećao je ministar finansija.
Po njegovim rečima, razmatraće se i sektorska podrška privredi.
„Ne odbacujem mogućnost da sektorski reagujemo da najugroženijima pomognemo, poput ugostitelja, hotelijera, povrtara, mlekara. Naći ćemo način“, kazao je ministar finansija.
Dodao je da se posebna grupa bavi korporativnim obveznicama, kao načinom finasiranja na koji mogu da računaju velika preduzća. Objasnio je da se radi pre svega na pojednostavljenju regulative, da bi se velikim firmama omogućio još jedan način finansiranja, ne samo za likvidnost i obrtni kapital, već i za investicije.