0
Kompanije iz Srbije, koje izvoze sirovine, komponente i poluproizvode na nemačko tržište moraće da se prilagode ako i dalje žele da izvoze u tu zemlju. Nemačka je donela zakon o dužnoj pažnji u lancu snabdevanja pa će svi izvoznici morati da poštuju ljudska prava i zadovolje ekološke kriterijume proizvodnje i transporta.
Bakar, aluminijum i druge sirovine će od ove godine u Nemačku moći da se izvezu samo po novim pravilima koje propisuje tamošnji zakon. Novim propisom je pogođeno oko 3.000 kompanija iz Srbije, piše Euronews Srbija.
„Ovaj zakon prvenstveno propisuje uspostavljanje menadžmenta rizika. Nemačka firma treba da izradi procenu rizika i trebalo bi da radi redovne izveštaje postignutog stanja i ti izveštaji se potom javno objavljuju. U toj prvoj oblasti koja se odnosi na ljudska prava gde je reč o borbi protiv diskriminacije, protiv dečijeg ropskog rada o borbi protiv sprečavanja udruživanja i još nekim propisima očekuje se da neće biti tollikog uticaja na naše firme koje bi veći uticaj mogle da osete u ovoj oblasti koja se odnosi na ekologiju“, kaže Milica Milosavljević, urednica sajta Pluton Logistics.
Pročitajte još:
Oni koji su u dobavljačkom lancu moraće da ispunjavaju standarde koji se tiču zagađujućih susptanci, upotrebi žive i prekograničnog kretanja otpada i njegovog odlaganja. Za sada nema onih koji negoduju zbog novih pravila.
Tanja Lindell iz Privredne komore Srbije napominje da je ovaj zakon uvod u evropsku direktivu o kojoj se već priča i čije se uvođenje očekuje. Ona će biti i stroža i obuhvataće više propisa i zahteva nego sam nemački akt.
„Kompanije se polako raspituju i u principu očekuje se da dobiju kontakte od svojih nemačkih partnera i tek tada vide šta se sve očekuje i u kojoj meri prenosi na njih“, objašnjava Tanja Lindell.
U Nemačkoj se ovaj zakon za sada odnosi samo na firme koje imaju više od 3.000 zaposlenih, ali, ta margina će biti smanjena.
„Očekivanja izvoznika su da će u ovoj godini biti manje pogođeni i da će se tek sledeće godine kada se ta neka granica i za nemačka preduzeća spusti biti veći uticaj na naše firme. U Nemačku, prema podacima Privredne komore, izvozi 3.000 firmi, s tim što neki naravno izvoze gotove proizvode i na njih se ovaj zakon ne odnosi“, objašnjava Milica Milosavljević.
Nova pravila ne bi trebalo da donesu mnogo problema, kažu u Privrednoj komori gde već informišu svoje članove o novim pravilima, a od marta bi trebalo da počne sa radom i responsible bussines haba od marta.
„Svakako je ova prva godina samo procena trenutnog stanja i kompanije će imati neki period da se obavežu da će ispuniti ta pravila i da će u skladu sa svojim planom implementacije i unapređenja proizvodnje ispoštovati sve što je od njih zahtevano. Uvođenjem novih propisa u Nemačkoj i drugim Evropskim zemljama ekološke regulative u proizvodnji i transportu bi trebalo da dobiju na značaju zbog čega bi transport železnicom kao zeleniji vid prevoza od kamionskog trebalo da preuzme primat“, kaže Tanja Lindell.
Nemačka je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, godišnja razmena 8,2 do 8,3 milijarde evra, a profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Slobodan Aćimović smatra da je važno da se zadrži na tom mestu. Predsednik Aleksandar Vučić je rekao da su nemačke firme promenile način našeg poslovanja, a Aćimović kaže da su čvrsta organizacija i jak menadžment odlika nemačkih kompanija, kao i jasna pravila.
Profesor ističe da smo promenili privredni model i da smo shvatili da nam samo proizvodnja može povećati izvoz i ne sumnja da će se i firme koje posluju u Srbiji prilagoditi novim pravilima.
„Nisam siguran koliko je sada momenat za ovako rigidna pravila. Ono što je dobro je da smo se proizvodno proširili poslednjih godina i strana ulaganja koja su dolazila ovde su ulazila u globalne, a naročito nemačke lance snabdevanja. To je za nas dobro, ali s druge strane nosi i ovakve opasnosti, da može da se dogodi da neko ispadne iz lanca snabdevanja ukoliko ne poštuje nekakvu ekološku taksu i da imamo odmah problema“, navodi profesor.
On kaže da je teško paušalno reći koliko će kompanijama biti potrebno da se prilagode novim propisima, ali da je sigurno da će sve biti skuplje i da će troškovi poslovanja da porastu, a da je pitanje i kako ćemo biti prihvaćeni na nemačkom tržištu, jer će tamo morati da porastu cene roba.
„Nije loše ni da se naše firme disciplinuju, ali to su dobrim delom nemačke firme koje rade ovde, a isporučuju robu tamo. Opseg ljudi koji rade u Srbiji u nemačkim firmama je oko 78.000 radnika, a očekuje se da ih u 2024. bude i 100.000“, kaže Aćimović.
BONUS VIDEO Još jedan strani investitor ostavio srpske radnike na cedilu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
