0
Nina (46) je jedna od svega desetak zavarivačica u Srbiji. Ona voli svoj posao i tu strast prema ovom nimalo lakom i često opasnom zanatu nasledila je od dede i oca. Uspela je da se u muškom poslu i patrijarhalnom okruženju izbori za to da je angažuju i plaćaju jednako kao i muškarce. Ipak, odlučila je da neće više da bude prijavljena na minimalac, kao 90 posto njenih kolega. Dok smo sa njom razgovarali ona je pakovala kofere i spremala se da ode u Nemačku i radi za neuporedivo veću dnevnicu i platu koja će joj biti isplaćivana u celosti "na belo".
Zavarivača u Srbiji nedostaje i posao možete da nađete za dan ili dva, ali pitanje je na šta ćete pristati. Zarade zavise od tehnologije, vrste savarivanja i znanja koje ovaj zanatlija poseduje, a kreću se od 450 dinara do 1.200 dinara po satu.
„90 posto zavarivača u Srbiji su prijavljeni na minimalac, a to je jedno od najtežih i najrizičnijih zanimanja.Beneficije su za ovaj posao dozvoljene zakon, ali nijedan privatnik vam neće platiti ono što ne mora. Neće niko da radi za 450 dinara posao koji je tako težak. Ipak je ovo viskorizično i štetno po zdravlje. Više puta sam rekla, ako ću da radim za te pare, idem da radim u Maksiju ili Tempu, biću barem u zatvorenom i na bezbednom“, objašnjava Nina uslove rada i muke sa kojima se ona i njene kolege i koleginice svakodnevno suočavaju.
Nina je rešila da ode u Nemačku, gde je satnica od 12 do 25 evra. Biće stacionirana u blizini Frankfurta. Radiće za srpsku firmu, biće uredno prijavljina. Devet meseci će provoditi u Nemačkoj, a tri meseca u Srbiji.
„Odbijala sam ranije neke ponude koje su bile na crno. Ne želim da se okrećem, hoću da idem legalno i mirno spavam. To podrazumeva nešto manju satnicu, ali nema veze. Odlazim da radim za srpsku firmu. Tamo ću imati naše zdravstveno osiguranje. Ako dođe kontrola na gradilište ja ću im pokazati papire i oni će da kažu – hvala lepo, doviđenja, sve je u redu. Naslušala sam se svakakvih priča od kolega, sakrivali su se i bežali. Nije lako naći skroz legalan posao“, prenosi nam Nina iskustvo njenih kolega koji su otišli u Nemačku po veće plate i po svaku cenu.
Svesna je da život u Nemačkoj neće biti med i mleko, cilj joj je ne da se obogati, već da uštedi i sebi obezbedi pristojnu starost, sve ono što je nemoguće sa minimalnom srpskom penzijom. Nije joj plan da se trajno nastani u Nemačkoj.
„Planiram da sebi obezbedim neku bolju budućnost u Srbiji. Generacije mojih kolega će radni vek završiti sa jako malim penzijama. Rešila sam da pripremim sebe za tu minimalnu penziju“, zaključuje Nina.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
