338
Borovnice, kao i maline, u maloprodajnim objektima su papreno skupe, ali isplativost njihove proizvodnje u Srbiji je svedena na minimum ili je čak i nema, žale se proizvođači. U većem delu zapadne Srbije, gde plodovi borovnice znatno kasnije sazrevaju, pa je tržište ovim voćem već zasićeno, otkupna cena je i duplo manja u odnosu na npr. Mačvu. Otkupna cena se kreće od tri do šest evra po kilogramu, a hladnjače koje je duboko zamrzavaju, plaćaju najviše 2,5 evra.
Užičanin Novica Bešević, još uvek nije otplatio svoj zasad borovnice na površini od 2,2 hektara, iako je od formiranja zasada prošlo sedam godina. Kada se 2017. odlučio za proizvodnju ovog bobičastog voća, otkupna cena borovnice bila je pet evra po kilogramu, ove godine je prodaje jedva po 3 do 3,5 evra.
Isplativost proizvodnje ne vidi, pogotovo u ovom delu Srbije gde rod stiže kasnije.
„Formiranje zasada je veoma skupo, po hektaru košta oko 100 hiljada evra. Za sadni material, protivgradnu zaštitu i sistem za navodnjavanje, država je tada davala subvencije od oko 50 odsto, ali bez obzira na sve, računice nema. Prve dve godine nema roda, a godišnja ulaganja po hektaru su do 10 hiljada evra. Skupe su sadnice, stubovi, protivgradna zaštita, svi preparati, orezivanje, radna snaga, sve jako puno košta. Na sve to najveći problem u ovom delu Srbije je vreme stizanja roda. Proizvodna cena je ista u Mačvi i kod nas samo što oni prodaju borovnicu po 5-6 evra, a mi za 3-3,5. Rod kod njih stiže početkom juna, a kod nas početkom jula. U periodu od mesec dana, tržište se zasiti pa kada je mi uberemo, hladnjačari su se već snabdeli pa cena ide dole“, priča za Nova.rs Bešević.
Kaže da nikom u Zlatiborskom i Moravičkom okrugu ne bi preporučio da sadi borovnicu, a da u vreme kada je on krenuo u proizvodnju, nije imao dovoljno informacija o tome.
Agronomi, prodavci sadnica i opreme, u cilju svoje zarade, priča Bešević, olako su delili savete i motivisali na proizvodnju, bez stručne osnove iako je struku konsultovao. Problem je i otkup pa on svoju borovnicu, iz Dragačeva gde mu je zasad, vozi čak u Aranđelovac.
„Nemamo bliže otkupno mesto za konzumnu borovnicu, koja nije za zamrzavanje. Od trenutka berbe, borovnica je za 4-7 dana negde na evropskoj trpezi. Njena otkupna cena je 3,5 evra dok je kod hladnjačara koji je duboko zamrzavaju 2,5, što ne pokriva ni troškove proizvodnje. Pored cene, problem su vremenski uslovi pa se zasad od grada štiti protivgradnom mrežom, od suše sistemom za navodnjavanje, ali od prolećnog mraza, koji je ove godine uništio 80 odsto roda, nije se moguće zaštititi. Osiguravajuće kuće to ne rade. Kada borovnica procveta i precveta, osetljiva je na temperaturnu oscilaciju, na minus dva stepena ceo rod opada, što se meni ove godine desilo. Umesto četiri imam jedno branje, a prema mojim procenama ove godine sam u minusu najmanje sedam hiljada evra. Još jedna ovakva godina i stečaj, nema svrhe ići u dalji gubitak“, priča Bešević.
Da bi spasio što se spasiti može, on od sitnijih plodova proizvodi i matične sokove u čemu vidi beg od loše otkupne cene.
„Kroz preradu mogu da podignem otkupnu cenu, otkupljujem sam od sebe za pet evra i tako dolazim na nivo Šapca i Mačve. Ali tu su dodatni troškovi, prerada, distribucija, marketing. Sve ovo gubi logiku kada pogledamo maloprodajnu cenu borovnice koja je u Evropi više od 20 evra, a npr. na Filipinima, u šta sam se lično uverio, kilogram borovnice košta 56 evra. U lancu od proizvođača do potrošača svi hoće da zarade, ali je porazno što i u ovom slučaju zarada proizvođača biva najmanja ili je uopšte nema, kao u mom slučaju, ove godine zbog mraza, prošle zbog suše. Bez podsticaja države prilikom otkupa, proizvodnja ne može da opstane“, zaključuje Bešević.
Dr Aleksandar Leposavić iz Instituta za voćarstvo u Čačku objašnjava da je srpska borovnica, kao i malina, standard kvaliteta u svetu, ali da glavnu reč vode svi oni koji u lancu proizvodnje učestvuju, dok se pozicija proizvođača potpuno zapostavlja što vodi ka gašenju zasada.
Potvrđuje da je proizvodnja izuzetno skupa pa su se u uzgajanje borovnice upustili uglavnom oni koji imaju dodatni biznis i nisu klasični poljoprivredni proizvođači.
“Borovnica se do 2006.godine i nije ozbiljno proizvodila kod nas jer je vladala pogrešna informacija o kiselosti zemljišta. Do tada je u celoj Srbii bilo svega četiri do pet hektara borovnice, a danas je to više od tri hiljade hektara različitih tehnoloških rešenja. Nakon nekoliko godina intenzivne podrške struke, vrlo brzo su priču preuzeli trgovci i prodavci sadnica i sve prateće opreme, supstrata, hemije, pesticide itd. Jedini kriterijum koji su naši otkupljivači postavili pred proizvođače je krupnoća ploda, što je jako diskutabilno i vrlo problematično. Ono zbog čega je borovnica tražena u svetu jesu njene hranidbene i lekovite karakteristike. Posledica takvih kriterijuma, gde borovnica dostiže veličinu i omnje šljive, je i pad cene
odnosno isplativosti jer to podrazumeva rigoroznu rezidbu i još veća ulaganja”, objasnio je za Nova.rs Leposavić.
Navodi da proizvođači, ne samo u zapadnoj Srbiji, gde su rokovi pomereni zbog vremena pristizanja roda, odustaju od dosadašnjeg modela prodaje zbog jako loših iskustava sa pojedinim otkupljivačima koji im nisu još uvek platili prošlogodišnji rod. Zbog toga su se sami organizovali.
“Prodaju od vrata do vrata, donose u Beograd, Novi sad i postižu bolje cene negoo na otkupnim mestima. Dobar deo proizvođača se odlučio za preradu sitnijih plodova. Najslabije se prodaje sok, ali džemovi, rakija i drugi proizvodi daju veće šanse za zaradu. Od prošle godine imamo izraženije kolebanje i odustajanje od proizvodnje, odustajanje od zasada pogotovo onih gde su sadnice u saksijama. Sa druge strane, u najvećem broju zemalja, pa i u obližnjoj Bosni i Hercegovin, proizvođači su od strane države stimulisani na osnovu predatih količina, što u Srbiji nije slučaj. Smrznuta borovnica je svuda u svetu niže cene od konzumne, ali nigde toliko niska kao kod nas ”, naglašava Leposavić.
Problemi sa proizvodnjom i prodajom borovnice, prema njegovom mišljenju, su uglavnom unutrašnje prirode i neuređenih odnosa svih učesnika u lancu gde je proizvođač, umesto na prvom, na poslednjem mestu prioriteta.
Nerealno visok kurs dinara je takođe veliki problem, a podrška države skoro da ne postoji. On kaže da svaka ozbiljna država štiti svoju proizvodnju od koje ima takav devizni neto efekat, što nama kao proizvođačima najkvalitetnije borovnice na svetu, donosi čist devizni efekat veći od 90 odsto.
„Podrška proizvodnje u Srbiji ne postoji pa su izgledi opstanka poljoprivredne proizvodnje sve manji“, zaključuje Leposavić.
Bonus video
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
