Nemačka se već neko vreme bori sa velikim deficitom kada je u pitanju radna snaga. Najjačoj ekonomiji u Evropi nedostaje preko 100. 000 radnika, a sudeći prema novom zakonu, taj broj će se povećati za oko 60.000 novih pozicija koje se odnose na ugradnju grejanja. Tako se još jednom potvrđuje popularnost zanatskih poslova u evropskim zemljama, kojima se uglavnom bave naši ljudi zbog dobre zarade.
Podsticaj za potencijalni priliv više desetine hiljada radnika jeste nacrt zakona koji je odobrila nemačka vlada, a tiče novog načina grejanja koji je planiran za 2024. godinu.
Naime, novi sistemi grejanja, koji se instaliraju u novim i starim zgradama, moraju da koriste 65 odsto energije iz obnovljivih izvora. Krajnji cilj je smanjivanje zavisnosti od fosilnih goriva. Njih je moguće zameniti korišćenjem toplotnih pumpi, sistemimam daljinskog grejanja ili na solarnu energiju, piše Blic.
Centralno udruženje za sanitarije, grejanje i klimatizaciju (ZVSHK) je saoštilo da će zbog tog procesa Nemačkoj će biti potrebno 60.000 radnika za instalaciju novog sistema grejanja na nivou celokupnog tržišta.
Naši ljudi koji žive u Nemačkoj se najčešće bave fizičkim poslovima, građevinom u prvom redu, a veliki broj njih je zaposlen u zdravstvenim sistemima, kao što su negovatelji, medicinski tehničari, fizioterapeuti, farmaceuti, a odlazi i veliki broj doktora.
Pored toga dosta ih je zaposleno u ugostiteljstvu, pri čemu su najbrojniji konobari i kuvari, zatim osoblje za rad u kuhinji i proizvodnji hrane, kao i radnici za održavanje higijene objekta. Moleri, automehaničari, zavarivači, električari i vozači su i dalje najpopularniji poslovi Srba u inostranstvu.
Prema procenama skoro pola miliona Srba živi u Nemačkoj, a taj broj nesumnjivo raste. Mnogi odlaze sezonski, na tri ili šest meseci kako bi dodatno zaradili. Ima i onih koji ciljano odlaze u potrazi za trajnijim zaposlenjem i životom u ovoj bogatoj državi.
Mali je procenat onih koji napuste svoju zemlju i odu da rade u svojoj struci. Veliki broj slučajeva su prekvalifikacije za zanimanja koja su aktuealna na tržištu rada i koja se dobro plaćaju.
Tako jedan vodoinstalater može da zaradi od 2.317 do 4.524 evra, a stolar u proseku od 1,576 evra do čak 5.339. Automehaničarima i autoelektričarima plata ide od 2.019 do preko 5.000 evra. Pekar pak može zaraditi mesečno i do 4.000 evra. Frizerski zanat se plaća minimalno 1.576 evra, a zarada može narasti i do 3.240 evra. Za čišćenje prostorija se plaća od 1.500 do 2.849 evra.
Što se ugostiteljstva tiče, konobari imaju primanja od 1.653 do 3.738 evra, a kuvari i do 6.579 evra. Recepcioneri su plaćeni od 1800 do 3.456 evra, a menadžeri hotela zarađuju od 2.120 do skoro 10. 000 evra!
Dadilje mogu zaraditi od 1.500 do 4.168 evra, a optimum za medicinske tehničare je od 1.612 do 4. 531 evra. Ako želite da budete „supervizor u call centru“ zaradićete od 3.085 do 5.564 evra.
Bonusi su često naglašeni kada konkurište na oglas, a često se i podrazumevaju, te nisu uključivani u ovu pltežnu računicu.
Kako bi privukla radnike, vlada Nemačke je razmatra nacrt zakona o lakšem zapošljavanju stranih državljana.
Jedan deo se odnosi na obrazovanje. Predviđa se lakše prihvatanje diploma iz drugih država jer će se diplome priznavati ako imate dve godine radnog iskustva u toj sferi i ako matična država dozvoljava prekvalifikaciju. Zatim, zakonom se dozvoljavaju prekvalifikacije i promena zanimanja.
Jedna od novina koje se razmatra jeste takozvana karta šansi. Ona podrazumeva bodovni sistem kojim se omogućava lakše dobijanje zasposlenja, ali i državljanstva. Oznavanje jezika, profesionalno iskustvo, starost i povezanost sa Nemačkom su okosnice ovog sistema. Potrebno je najmanje 6 bodova da bi ljudi koji dolaze u Nemčku dobili kartu šansi, a tri boda donosi dobro poznavanje jezika, na primer.
Jezik je jedan od glavnih postulata za obavljenje i savlađivanje posla u inostranstvu, mada ne zahtevaju sve profesije visoke nivoe poznavanja jezika, već osnovno znanje. U medicinskoj sferi je neophodan, dok pomoćni radnik u kuhinji ne mora da zna toliko dobro.
BONUS VIDEO: Saša Stamenković o sezonskim poslovima
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar