0
Na papiru ostvarivanje invalidske penzije izgleda jednostavno. Samo je potrebno ispuniti određene uslove i dostaviti traženu dokumentaciju. U praksi, međutim to ne izgleda tako i često taj proces u Srbiji biva dugotrajan i mukotrpan. Ono što je činjenica jeste da potencijalne zloupotrebe nisu jedini razlog za to. Sa poteškoćama u procesu dobijanja penzije suočio se i naš sagovornik Branko Jokić (56) koji se tokom svog radnog veka iznenada razboleo. Osim trnovitog puta do penzije, "počašćen" je i pitanjem: "Šta će ti penzija, kad možeš da koristiš ruke?".
Branko Jokić bio je profesor književnosti i bibliotekar u jednoj osnovnoj školi u Beogradu. Iznenada se razboleo od mišićne atrofije tipa II i morao je u invalidsku penziju.
Dočekala ga je procedura koja je bila teška i naporna.
„Maltretiraju nas da obavimo gomilu pregleda. Kad sve to nabavite, kad dođete ispred te komisije, oni se ponašaju kao da vi niste osoba sa invaliditetom. Meni se lično desilo da me pitaju zašto biste vi u penziju kad možete da ruke pomerate“, kaže Branko Jokić korisnik invalidske penzije i predsednik Udruženja invalida „Feniks“.
Sagovornik Nova.rs navodi i da njegova penzija nije dovoljna za normalan život.
„Ja kao akademski građanin u ovoj državi, sa dodatkom za negu i tuđu pomoć imam penziju 50.000 dinara. Kako čovek da živi sa 50.000, a pogotovo neko sa invaliditetom“, kaže.
Dodaje i da su iskustva drugih korisnika invalidske penzije u njegovom udruženju – slična.
Napominje i da je veliki problem pored penzija, samo zapošljavanje osoba sa invaliditetom, jer su firme mahom neprilagođene, a korisnicima se daju ugovori o prvremenim poslovima.
Od oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji, skoro 240.000 prima invalidsku penziju. Na osnovu poslednjih podataka iz PIO fonda taj broj se smanjuje iz godine u godinu. Prosečna visina invalidske penzije je oko 35.000 dinara, što je ispod republičkog minimalca.
Invalidska penzije se određuje na isti način kao i starosna penzija, s tim što se prilikom obračuna uvećava i za dodati staž koji zavisi od navršenih godina života i pola osiguranika.
Ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, penzija se obračunava prema penzijskom stažu od 40 godina.
Dakle, korisnik će imati penziju kao da je radio 40 godina,
Prema računici Fiskalnog saveta, svi koji su 40 godina radili za minimalac (koji se od 1. januara popeo na nešto više od 40.000 dinara) danas mogu da računaju na penziju od 23.596 dinara.
Za one koji su 40 godina zarađivali više od minimalne zarade i platu od oko 50.000 dinara mesečno penzija bi bila 29.495 dinara. One koji su zarađivali 70.000 dinara sledovala bi penzija od 41.290 dinara, dok za zaradu od 90.000 dinara može da se očekuje penzija od oko 53.000 (53.090 dinara).
Miloš Grabundžija, predsednik Saveza sindikata penzionera Nezavisnost u izjavi za Nova.rs kaže da da su uslovi za odlazak u invalidsku penziju napravljeni tako da je korisnik, kako kaže, ne može dobiti sve dok nije praktično na samrti.
„Daje se direktiva komisijama da one odbacuju zahteve. To čujem od onih koji podnose zahteve“, kaže Grabundžija.
Dodaje da se neretko dešava da ljudi koji su teško bolesni budu odbijeni, jer se ne sme „probiti broj“ onih koji će dobiti invalidsku penziju.
Ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža osiguranja i ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina radnog staža.
PROČITAJTE JOŠ
Izuzetak oni osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života. Za njih važe drugi uslovi.
Do 20 godina potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja, do 25 godina – dve godine staža, a do 30 godina – tri godine radnog staža.
Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće se, na zahtev osiguranika, uz koji se dostavlja predlog za utvrđivanje invalidnosti koji daje izabrani lekar u domu zdravlja.
Za profesionalna vojna lica, predlog za utvrđivanje invalidnosti na obrascu 1. daje predsednik Više vojnolekarske komisije.
Naravno, treba dostaviti medicisnku dokumentaciju koju čine specijalistički nalazi, otpusne liste i slično.
Neophodno je dostaviti i izveštaj o povredi na radu, odnosno o profesionalnom oboljenju ako je osiguranik pretrpeo povredu na radu ili imao profesionalno oboljenje, kao i dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopija vojne knjižice-original na uvid) ili uverenje vojnog odseka dokaz o korišćenju prava – evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje i dokaz kojim se potvrđuje identitet (lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu).
Potrebna je fotokopija zdravstvene knjižice
Iz PIO Fonda kažu da Organ veštačenja Fonda veštači na osnovu medicinske dokumentacije izdate od nadležnih državnih zdravstvenih ustanova i na osnovu pregleda onog koji je podneo zahtev za penziju, ali se prihvata i medicinska dokumentacija – nalazi, rezultati laboratorijskih testova, mišljenja i sl. koju su izdale privatne klinike, pod uslovom da postoji odgovarajući pečat privatne zdravstvene ustanove, faksimil i potpis lekara.
Dokazi o stažu osiguranja navršenom u Republici Srbiji, potvrda o radnom stažu, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji. Dokaz o stažu u inostranstvu.
Povredom na radu smatraju se povrede nastala na poslu, u toku obavljanja posla i u uzročnoj vezi su sa poslom.
Pod povredom na radu je uračunata i ona koja se dogodila na putu od stana od mesta rada i obrtnuo, kao i na službenom putu.
Pravo na invalidsku penziju imaju i građani koji su se razboleli nakon nekog nesrećnog slučaja, ali i kako se navodi, kao posledica više sile.
Računa se i povreda koju osiguranik pretrpi učestvujući u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarne nepogode, u vojnoj vežbi, na radnom kampu ili takmičenju.
Profesionalne bolesti su bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.
Predsednik Udruženja penzionera sindikata, Milan Grujić kaže da su procedure za dobijanje penzija za invalide veoma složene.
Navodi i da je sve češći primer da tu penziju mogu da dobiju samo ljudi sa 100% invaliditetom.
„Samo 17 odsto ukupnog broja ljudi koji primaju penziju čine oni sa invaliditetom. Danas je jako teško doći do invalidske penzije i učešće ove kategorije se svake godine smanjuje“, kaže Grujić.
Ističe i da najveći problem predstavljaju privrememni poslovi, koje obavlja veliki broj ljudi, gde im se zakonski doprinosi ne uplaćuju.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
