0
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da poveća referentnu kamatnu stopu sa jedan odsto na 1,5 odsto. Ova kamatna stopa, inače, ima ulogu signalizirajuće kamatne stope, kao i ulogu polazne kamatne stope na tržištu, pošto se ostale kamatne stope na dinare u Srbiji utvrđuju upravo prema njoj. To znači da bismo mogli da očekujemo da će i kamatne stope na dinarske kredite porasti.
„Donoseći odluku o povećanju referentne kamatne stope za 50 baznih poena, na 1,5 odsto, Izvršni odbor NBS je imao u vidu da su inflatorni pritisci na svetskom i domaćem tržištu jači i postojanijeg karaktera nego što se prethodno očekivalo i da to zahteva dodatno zaoštravanje monetarnih uslova kako bi se ograničili sekundarni efekti na inflaciona očekivanja“, saopštila je NBS.
Izvršni odbor podseća da je Narodna banka Srbije i u prethodnom periodu, kao odgovor na izazove iz međunarodnog okruženja, preduzela korake ka postepenom povećanju restriktivnosti monetarne politike, koristeći fleksibilnost koju joj pruža postojeći monetarni okvir.
„Prosečna ponderisana stopa na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti je kontinuirano i postepeno povećavana od oktobra 2021. godine – ukupno za 84 bazna poena, dok se nije gotovo izjednačila sa referentnom kamatnom stopom. Dodatno, merama Narodne banke Srbije, smanjena je dinarska likvidnost bankarskog sektora na kontrolisan i ograničen način. Efekti tih mera, kao i aktuelno povećanje referentne kamatne stope treba da doprinesu da se inflacija u srednjem roku kreće na niskom i stabilnom nivou“, navodi NBS.
Istovremeno, povećane su i kamatne stope na depozitne i kreditne olakšice Narodne banke Srbije – kamatna stopa na depozitne olakšice na 0,5 odsto, a stopa na kreditne olakšice na 2,5 odsto.
„U uslovima viših cena energenata i svetskih cena primarnih proizvoda, uz prisutne više troškove transporta, kao i zastoje u snabdevanju i nestašice pojedinih inputa u proizvodnji na globalnom nivou, od sredine prethodne godine intenziviran je rast uvoznih i proizvođačkih cena. Na rast cena hrane na domaćem tržištu, pored povećanih troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, odrazili su se i efekti prošlogodišnje suše. Pored toga, neizvesnost koja je karakterisala međunarodna robna i finansijska tržišta prethodnih meseci usled pojave novih sojeva virusa korona, pojačana je efektom geopolitičkih tenzija i izbijanjem krize u Ukrajini“, ističe NBS.
To je, kako se dodaje, za posledicu imalo dodatan znatan rast cena energenata, svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i metala, koje su se približile istorijski najvišim nivoima ili ih čak premašile, što povećava rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i prisutni u dužem periodu.
Izvršni odbor je prilikom odlučivanja uzeo u obzir i činjenicu da povećana neizvesnost na globalnom nivou može negativno uticati na tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju, posebno ako se ima u vidu da je Sistem federalnih rezervi u martu započeo ciklus povećanja referentne kamatne stope. Pored toga, iako još uvek nije najavila kada će povećati referentnu kamatnu stopu, i Evropska centralna banka je u martu, u uslovima jačih od očekivanih inflatornih pritisaka, odlučila da dodatno smanji obim kvantitativnog popuštanja tokom drugog tromesečja, što zahteva opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije.
Opširnije pročitajte na portalu N1.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
