4
Za godinu dana potrošačke cene u Srbiji porasle su za 7,5 odsto. Toliko je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila inlacija u novembru ove godine u odnosu na novembar 2020. Kada je reč o hrani, prema zvaničnim podacima najviše su poskupela ulja i masti - 22,5 odsto, potom povrće 20,5 odsto, pa voće 16,9 odsto. Meso je od prošlog novembra, po zvaničnoj statistici, uvećalo cenu za 14,1 procenat.
Značajno su poskupela i goriva i maziva za putničke automobile – gotovo za četvrtinu, tačnije – 24 odsto. Rast cena, takođe, beleži i usluga korišćenja transportnih sredstava, od 19 procenata.
U grupi „hrana i bezalkoholna pića“ nijedna namirnica, ni piće, ne beleži pad cene od prošlog do ovog novembra.
Niže cene, i to za svega 0,5 odsto, evidentirane su za obuću i usluge popravke obuće, zatim za tekstil za domaćinstvo od 0,3 odsto. Pojeftinio je i veći alat i oprema za kuću i vrt, i to za 0,2 procenta, dok je informatička oprema u novembru bila jeftinija za 3,2 odsto u odnosu na lanjski novembar.
NBS: Privremeni inflatorni pritisci
„Posmatrano prema strukturi, tri četvrtine međugodišnje inflacije u novembru bilo je opredeljeno kretanjem cena hrane i energenata, tj. onim kategorijama na koje monetarna politika ne može direktno da utiče u značajnoj meri“, saopštila je NBS.
S druge strane, kako se ističe, međugodišnja bazna inflacija (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) na koju mere monetarne politike mogu da utiču, i u novembru je bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila je tri odsto.
„To i dalje ukazuje na privremenost inflatornih pritisaka. Od početka godine, međugodišnja bazna inflacija se u proseku kreće na nivou od oko dva odsto. Očuvanju bazne inflacije na niskom i stabilnom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu. Takođe, važan faktor niske i stabilne bazne inflacije su i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede koje se u dužem vremenskom periodu kreću u granicama cilja“, ukazuje NBS.
Kada je reč o povećanju međugodišnje inflacije u odnosu na oktobarskih 6,6 odsto ono je, navodi centralna banka, i dalje vođeno kretanjem cena hrane i energenata.
„Cene neprerađene hrane su u novembru, u odnosu na isti mesec prethodne godine povećane za 20,7 odsto, kao posledica rasta cena svežeg povrća od 23,8 odsto, rasta cena svežeg mesa od 22,6 odsto i rasta cena svežeg voća od 18 odsto. Usled daljeg rasta svetskih cena hrane, suše i viših troškova u proizvodnji, cene prerađene hrane su u novembru bile više za 7,1 odsto na međugodišnjem nivou. Pri tome treba imati u vidu i činjenicu da su cene i jedne i druge grupe proizvoda tokom 2020. godine bile na izrazito niskim nivoima usled izostanka znatnog dela tražnje“, navodi NBS.
Centralna banka ističe da se u narednom periodu može očekivati smirivanje inflatornih pritisaka po osnovu cena hrane.
„Tome u prilog idu i mere Vlade Srbije u pogledu ograničavanja cena osnovnih životnih namirnica“, napominje NBS.
Cene energenata su u istom periodu povećane za 13,6 odsto, pre svega kao posledica rasta cena derivata nafte na domaćem tržištu od 25,1 odsto.
„Osim niske baze iz istog perioda prethodne godine, glavni razlog rasta cena naftnih derivata je viša cena sirove nafte na svetskom tržištu koja je, usled bržeg globalnog ekonomskog oporavka od očekivanog, samo tokom septembra i oktobra povećana za skoro 20 odsto i trenutno se nalazi iznad pretkriznih nivoa. S druge strane, krajem novembra i početkom decembra beleži se pad cene nafte na svetskom tžištu tako da se i sa te strane može očekivati ublažavanje inflatornih pritisaka u narednim mesecima“, navodi centralna banka.
Bonus video: Zamrznute cene
Pratite nas i na društvenim mrežama:
