ilustracija Foto:Paulo Amorim / ddp USA / Profimedia

Dok iz Ministarstva turizma poručuju da se ne razmišlja o bilo kakvom onemogućavanju rada Bookinga u našoj zemlji i da se saradnja sa tom kompanijom nastavlja “s ciljem iznalaženja rešenja kojim bi se omogućilo da platforma, kao i ugostitelji, posluju u skladu sa važećim propisima Republike Srbije”, stručnjaci ukazuju da zabrana Bookinga ili bilo koje druge platforme u Srbiji - ne bi bilo dobro rešenje. Niti bi mogla lako da se sprovede.

Prvo je obelodanjeno da se pomišljalo na gašenje platforme Booking u Srbiji, zbog građana koji turistima nude u najam svoje neregistrovane kuće i stanove. Onda se, u više navrata, na sastancima Ministarstva turizma sa predstavnicima Bookinga, pokušalo pronaći rešenje da se i kod nas primenjuje evropska praksa – da ugostitelji bez registracionog broja ne mogu da sklope ugovor sa Bookingom, prenosi N1.

Za sada – bezuspešno.

„Problem koji je uočen od strane Ministarstva turizama i omladine, a u vezi sa radom platforme Booking.com odnosi se na činjencu da na navedenoj platformi svoje kapacitete nude i ugostitelji koji rade nelegalno, odnosno kao neregistrovani subjekti (oni koji pružaju usluge smeštaja bez upisa u odgovarajući registar, oni koji usluge pružaju u objektima za koje postoji obaveza kategorizacije, a da nisu pribavili rešenje o kategorizaciji, kao i objekti koji nisu prijavljeni u Centralni informacioni sistem (eTuristu)“, navodi Dunja Đenić, v.d. pomoćnika ministra turizma iz Sektora turističke inspekcije.

Dunja Đenić Foto:TANJUG/ VLADIMIR ŠPORČIĆ

Najčešće se, pojašnjava, radi o ugostiteljskim objektima za smeštaj u domaćoj radinosti, uključujući i ono što se kolokvijalno naziva „stan na dan“.

Ovo je, navodi Đenić, utvrđeno u postupcima inspekcijskih nadzora pružanja usluga smeštaja na osnovu podataka sa platforme.

„Ipak, Zakonom o ugostiteljstvu, čije sprovođenje je u nadležnosti resornog ministarstva, nije predviđena mogućnost kontrole subjekata koji nisu registrovani u Republici Srbiji (a sedište kompanije Booking.com je u Amsterdamu), iz kog razloga nemamo mogućnost njihovog sankcionisanja. Neregistrovani subjekti koji nude usluge smeštaja oglašavaju i na drugim stranim platformama, ali, kako najveći broj ugostitelja u Srbiji svoje kapacitete prodaje preko Booking.com, prioritet Ministarstva turizma i omladine je da se rešenje problema oglašavanja neregistrovanih subjekata pronađe pre svega u komunikaciji sa ovom platformom“, navodi Đenić.

Ona potvrđuje da je, na inicijativu Ministarstva turizma i omladine održano više sastanaka sa regionalnim predstavnicima ove kompanije, samostalnih ali i sa predstavnicima zemalja regiona koji se susreću sa istim problemom, i uz, kako ističe – podršku Svetske turističke organizacije.

„Sastanci su održani u cilju razmene informacija i predstavljanja izazova koji se odnose na oglašavanje neregistrovanog smeštaja, protivno pravnoj regulativi Republike Srbije. Tokom ovih sastanaka, Ministarstvo je predložilo rešenje koje podrazumeva obavezu ugostitelja da dostave jedinstveni identifikacioni broj (JID) iz sistema eTurista prilikom zaključivanja ugovora o oglašavanju sa platformom“, navodi naša sagovornica.

Predstavnici Booking.com se sa predlogom, kaže – nisu saglasili.

„Već su kao jedinu mogućnost izneli predlog sprovođenja informativne kampanje za svoje korisnike kojom bi ih upoznali sa zakonskim obavezama iz oblasti ugostiteljstva Republike Srbije“, ističe Dunja Đenić.

Sa ovim problemom se, kako navodi, suočavaju i države članice Evropske unije, pa je u cilju rešavanja doneta Uredba (EU) 2024/1028 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. aprila 2024. godine o prikupljanju i razmeni podataka o uslugama iznajmljivanja smeštaja i izmeni Uredbe (EU) 2018/1724 sa primenom od 20.05.2026. godine.

Uredba uređuje međusobni odnos državnih organa, onlajn platformi i ugostitelja.

„Obaveza države članice koja onlajn platformama za kratkoročno iznajmljivanje smeštaja uvede zahtev za dostavljanje podataka, ima obavezu da uspostavi i primenjuje postupak registracije za smeštajne jedinice i u postupku registracije ugostitelju dodeljuje registracioni broj. Ugostitelj je dužan da se registruje i da prilikom ugovaranja oglašavanja koristi registracioni broj. Platforme imaju obavezu da prilikom sklapanja ugovora o oglašavanju traže od ugostitelja registracioni broj, kao i da dostavljaju podatke nadležnim državnim organima o ugostiteljskim kapacitetima koje se nude na platformama“, objašnjavaju u Ministarstvu turizma.

U ministarstvu podsećaju da je, u skladu sa sektorskim zakonima, uspostavljen Centralni informacioni sistem za turizam i ugostiteljstvo (eTurista), preko koga se evidentiraju svi ugostiteljski objekti za smeštaj, podnose zahtevi za kategorizaciju i vodi evidencija korisnika usluga.

Prilikom podnošenja zahteva za kategorizaciju i evidencije u sistem, svakom evidentiranom ugostiteljskom objektu se dodeljuju jedinstveni identifikacioni brojevi (JID).

Ovaj proces evidencije i kategorizacije ugostitelja u skladu je sa Uredbom EU 2024/1028 Evropskog parlamenta i Saveta od 11. aprila 2024. godine, o prikupljanju i razmeni podataka o uslugama kratkoročnog iznajmljivanja smeštaja i izmeni Uredbe (EU) 2018/1724, sa planiranom primenom od 20. maja 2026. godine, čime je, kako se navodi – Republika Srbija već ispunila osnovni uslov propisan Uredbom.

„Nije cilj ograničavanje rada“

„Cilj Ministarstva svakako nije onemogućavanje niti ograničavanje rada platforme, preko koje smeštaj u Srbiji rezerviše i veliki broj stranih turista, već obezbeđivanje poslovanja platforme i ugostitelja u skladu sa propisima Republike Srbije. Ministarstvo turizma i omladine će posredstvomturističkih inspektora nastaviti da sprovodi inspekcijske nadzore u cilju otkrivanja i sankcionisanja neregistrovanih subjekata. Nadzori će se kao i do sada odvijati u okviru redovnih i vanrednih kontrola, putem koordinisanih akcija, po predstavka građana ali i koristeći alat prikrivene kupovine“, ističe Dunja Đenić.

Pročitajte još:

Ministarstvo takođe, kako dodaje, priprema edukativnu marketing kampanju koja će biti usmerena na predstavljanje zakonske regulative koja se odnosi na postupak evidencije ugostiteljskih objekata u eTuristu, podnošenje zahteva za kategorizaciju i drugih zakonom propisanih obaveza, a sve sa ciljem informisanja o preduslovima i načinu za legalno obavljanje ugostiteljskih usluga.

Dunja Đenić ističe da će ministarstvo nastaviti da inicira saradnju sa kompanijom Booking.com, „sve sa ciljem iznalaženja rešenja kojim bi se omogućilo da platforma, kao i ugostitelji, posluju u skladu sa važećim propisima Republike Srbije“.

„Ovakvo usklađivanje je neophodno radi zaštite korisnika usluga, očuvanja kvaliteta ponude i stvaranja jednakih i fer uslova na tržištu, na kome će svi ugostitelji postupati u skladu sa pravilima“, istakla je ona.

Ko je pričao o „gašenju“ Bookinga

Stav Ministarstva turizma je da, kako smo već naveli – cilj nije onemogućavanje niti ograničavanje rada platforme Booking.com.

Priča o tome da se ipak razmišljalo o zabrani, odnosno „gašenju“ ove platforme potekla je od ministra turizma Huseina Memića, koji je 10. oktobra izjavio da je u turizmu, koji se stalno razvija i donosi sve veći devizni priliv, dosta i sive ekonomije “a da su najveći problem korisnici privatnog smeštaja i strane platfome koje kod nas rade nelegalno”.

“Razgovarali smo sa platformom Booking.com koji imaju predstavništvo u Hrvatskoj, oni su dolazili ovde i dali smo neke predloge kako bi trebalo da se radi. O tome smo razgovarali i sa drugim stranim adresama, čak smo mislili da je rešenje da Booking.com ugasimo, kao što su neke zemlje već uradile, ali stručnjaci su nam rekli da je to nemoguće jer će oni uvek naći kanal kako da dođu do naših građana“, rekao je on tada, preneo je Tanjug.

IT stručnjaci: Nijedna zabrana nije dobra

Stručnjaci iz oblasti informacionih tehnologija sa kojima smo razgovarali objašnjavaju da ideja o zabrani Booking platforme nije dobra i to iz više razloga.

„U Turskoj je već pokušana zabrana Bookinga, pa je to imalo prilično velike posledice i na one koji rade legalno – jer više nisu mogli da nude svoje usluge na platformi. Takođe, nije dobro ni da se ‘rasteruje biznis’ – ako država hoće nelegalne ugostitelje tj. one koji rade neregistrovani, uvedu u legalne okvire i oporezuju ih, to treba lokalno i da rade“, navode naši sagovornici.

I to ne bi bio jedini problem, pošto, kako pojašnjavaju – Booking nije jedina ovakva platforma – tu je i Airbnb i mnoge druge.

Generalno, kažu, to sa blokadama platformi – teško ide.

„Tehnički bi to značilo da se sudskim rešenjem naredi internet provajderima u Srbiji da zabrane pristup internet domenu, u ovom slučaju Booking.com. Po našem Ustavu – u Republici Srbiji nema cenzure. I bez odluke suda nije moguće zabraniti rad nijednoj internet platformi“, pojašnjavaju naši sagovornici.

U Evropskoj uniji postoji mehanizam koji reguliše međusobni odnos države, internet platformi i ugostitelja – gde su platfome u obavezi da prilikom sklapanja ugovora sa ugostiteljima od njega traže registracioni broj.

Naši sagovornici smatraju da Ministarstvo turizma može da nastavi razgovore sa Bookingom i dogovore se o sličnom mehanizmu koji bi se primenjivao i kod nas.

„Alternativa tome je da država zahteva podatke o prilivima na račun ugostitelja koji preko Bookinga izdaju svoj smeštaj i da ukrste podatke, što bi joj omogućilo da neregistrovane ugostitelje oporezuju. Ali, to je mnogo posla, koji Booking radi za EU, ali ovde još ne“, navode naši sagovornici.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare