3
Srpska ekonomija je pokazala otpornost u vrlo nepovoljnim uslovima poput visokih cena hrane i energije, usporenog rasta trgovinskih partnera i restriktivnih globalnih finansijskih uslova, saopštio je danas MMF povodom završetka dvonedeljne posete povodom prve revizije standbaj aranžmana i konsultacija u okviru člana IV za 2023. godinu.
MMF je po okončanju Misije objavio na sajtu da je tim te međunarodne finansijske institucije vodio konstruktivne razgovore i na nivou tima postigao dogovor sa vlastima u vezi sa završetkom prve revizije u okviru standbaj aranžmana.
Takođe, MMF je ocenio da program strukturnih reformi dobro napreduje.
„Sporazum na nivou tima podleže odobrenju Izvršnog odbora MMF-a, koji bi trebalo da razmotri ovu reviziju u drugoj polovini juna. Oko 203 miliona evra (163,7 miliona SDR) postalo bi dostupno nakon sastanka Odbora, čime bi ukupan iznos isplata u okviru programa iznosio oko 1,2 milijarde evra“, naveo je MMF.
Pročitajte još:
MMF je istakao da su makroekonomski rezultati Srbije u okviru programa dobri i uključuju fiskalni deficit koji je manji od očekivanog, zatim da je manji deficit bilansa tekućih transakcija i veće devizne rezerve, uz snažne i diversifikovane prilive stranih direktnih investicija (SDI).
Međutim, inflacija i neizvesnost su i dalje na visokom nivou i makroekonomske politike treba da se i dalje usredsređuju na obuzdavanje inflacije putem restriktivne kombinacije politika i na dalje jačanje „bafera“, poručio je MMF.
Kako je navedeno, energično sprovođenje programa strukturnih reformi usmerenih na reforme energetskog sektora od ključnog je značaja za rešavanje pitanja ranjivosti Srbije i podršku dugoročnom rastu.
MMF navodi da je program i dalje na putu ka realizaciji svih kvantitativnih ciljeva predviđenih za kraj decembra 2022. godine i na osnovu dostupnih podataka, očekuje se da će svi indikativni ciljevi za kraj marta 2023. godine biti ispunjeni.
Tokom proteklih godinu dana, znatno više cene hrane i energije, nedovoljna domaća proizvodnja električne energije, suša u regionu, usporen rast trgovinskih partnera i pooštravanje globalnih finansijskih uslova postavili su velike izazove pred srpsku ekonomiju.
Realan rast BDP-a je iznosio 2,3 procenta u 2022. godini, a za ovu godinu predviđa se da će rast iznositi oko dva procenta, s obzirom na to da se restriktivne makroekonomske politike i usporen rast trgovinskih partnera negativno odražavaju na privrednu aktivnost.
Međutim, fiskalni rezultati za 2022. godinu premašili su očekivanja, kao i rezultati u pogledu bilansa tekućih transakcija i rezervi. Takođe, zahvaljujući tekućim reformama, očekuje se da će rast dostići tri procenta u 2024. godini i da će se vratiti na potencijalni nivo od oko četiri procenta u srednjoročnom periodu.
„Inflacija je verovatno blizu svog vrhunca. U februaru 2023. godine, inflacija je dostigla 16 procenata, čime su neznatno premašena očekivanja i što je, pre svega, rezultat porasta cena hrane i energije. Bazna inflacija je takođe zabeležila porast i to na 11 procenata, što je rezultat opšteg prenosa pritisaka prouzrokovanih porastom troškova. Inflaciona očekivanja su takođe povišena, ali su se stabilizovala poslednjih meseci i nalaze se i dalje u okviru dugoročnijeg očekivanog inflacionog raspona Narodne banke Srbije (NBS). Predviđa se da će inflacija uskoro početi da pada, sporije u početku, a zatim brže kako budu počeli da se osećaju efekti restriktivnijih politika, kao i efekti baze u vezi s energijom i hranom. Do 2024. godine, predviđa se da će inflacija vratiti u granice ciljanog raspona NBS“.
Takođe, MMF navodi da su uprkos većem deficitu bilansa tekućih transakcija, snažne strane direktne investicije i drugi finansijski prilivi omogućili NBS da od polovine 2022. godine znatnije poveća svoje rezerve.
Deficit bilansa tekućih transakcija povećao se na gotovo sedam procenata BDP-a u 2022. godini sa manje od 4,5 procenta u 2021. godini, zbog naglog porasta uvoza energije.
Međutim, pogoršanje je delimično ublaženo snažnim izvozom i prilivima doznaka. Na strani finansiranja, dalji snažni prilivi stranih direktnih investicija i nedavno spoljno zaduživanje omogućilo je NBS da ponovo podigne nivo bruto deviznih rezervi na više od 21 milijarde evra do kraja februara 2023. godine, što predstavlja rekordan nivo rezervi.
Prema projekcijama za 2023. godinu, očekuje se pad udela deficita bilansa tekućih transakcija u BDP-u, zbog manjeg uvoza energije i kontinuiranog snažnog izvoza.
Srednjoročno gledano, očekuje se da će deficit bilansa tekućih transakcija pasti na ispod pet procenata BDP-a.
Fiskalni rezultati su i dalje ključna prednost. Fiskalni deficit za 2022. godinu je na kraju bio znatno ispod nivoa koji se predviđao u trenutku usvajanja stendbaj aranžmana (SBA) i iznosio neznatno iznad tri procenta BDP-a, uprkos fiskalnoj podršci državnim preduzećima u oblasti energetike od oko 2,5 procenta BDP-a.
Ovaj ishod je rezultat strogih administrativnih kontrola u svim oblastima potrošnje i prihoda koji su premašili očekivanja.
Budžet za 2023. godinu je usvojen u decembru 2022. godine u skladu sa ciljevima SBA. Javni dug je iznosio 55 procenata BDP-a na kraju 2022. godine, što je posledica dobrih fiskalnih rezultata i očekuje se da će zabeležiti oštar pad u srednjoročnom periodu, uz pomoć novog fiskalnog pravila Srbije.
Pritisci fiskalnog finansiranja su opali, uz pomoć snažnog upravljanja javnim dugom, i Srbija se uspešno vratila na međunarodna tržišta kapitala u januaru, sa dve emisije evroobveznica kod kojih je tražnja višestruko premašila ponudu i ostvarene su kamatne stope istog ili povoljnijeg nivoa u odnosu na zemlje u regionu.
Kao i u slučaju zemalja u regionu, u pogledu ekonomskih izgleda Srbije vlada velika neizvesnost. Ova neizvesnost proizlazi iz razvoja geopolitičke i energetske situacije, neizvesnosti u vezi s rastom trgovinskih partnera, još uvek izazovnog inflatornog okruženja i nepovoljnih trendova na globalnom finansijskom tržištu.
S druge strane, Srbija bi mogla da ima koristi od dolaska kvalifikovanih migranata i preduzeća, i daljeg trenda izmeštanja poslovanja u obližnje zemlje (nearshoring).
Potrebne su restriktivne politike za obuzdavanje inflacije i izgradnju bafera, navodi MMF.
„Obuzdavanje inflacije, kao ključni prioritet politike, zahteva restriktivnu kombinaciju makroekonomskih politika. Trenutno pooštravanje monetarne politike NBS je ispravno. Na osnovu pristupa koji se temelji na podacima, najverovatnije je da će za postizanje pozitivnih realnih kamatnih stopa biti potrebna dodatna povećanja odgovarajućih referentnih stopa. Fiskalna konsolidacija treba da nastavi da igra važnu komplementarnu ulogu u obuzdavanju inflacije, kao i u izgradnji bafera“.
MMF navodi da bi u 2023. godini fiskalni deficit od najviše tri procenta BDP-a bio u skladu s neophodnim restriktivnim stavom politike. Istovremeno, s obzirom na dobre rezultate u pogledu prihoda, snažnu kontrolu nad tekućom potrošnjom i podršku državnim preduzećima u oblasti energetike koja bi mogla da bude ispod planiranog nivoa, mogao bi da postoji fiskalni prostor za dodatne javne investicije u odnosu na nivo predviđen u budžetu.
Kada je to moguće, takvi dodatni kapitalni rashodi treba da budu usmereni na projekte koji pomažu da se ublaže strukturna uska grla u energetskom sektoru.
Netargetirane transfere treba izbegavati, poručuje MMF.
Finansijski sektor je demonstrirao otpornost, iako jepotrebna budnost, s obzirom na to da kamatne stope rastu i da se mogu nastaviti turbulencije u globalnom finansijskom sistemu.
Pokazatelji kapitala i likvidnosti bankarskog sektora i dalje sudaleko iznad minimalnih regulatornih nivoa, a problematični krediti su na rekordno niskim nivoima. Ipak, povećanje kamatnih stopa moglo bi da vrši pritisak na kvalitet aktive.
Prelivanje efekata nedavnih previranja u globalnom finansijskom sektoru je ograničeno, iako rizičnije globalno okruženje zahteva dalji pomni nadzor sektora, uključujući kontinuirano pažljivo praćenje depozita i likvidnosti.
U fokusu pažnje SBA nalazi se reforma energetskog sektora.
„Duboko ukorenjene slabosti koje su isplivale na površinu u energetskom sektoru Srbije zahtevaju sveobuhvatne reforme kako bi se obezbedila energetska bezbednost i smanjili povezani fiskalni rizici. Ispunjavanje ovih ciljeva zahteva dodatno prilagođavanje energetskih tarifa. Takva prilagođavanja treba da budu praćenanaporima da se proširi program zaštite energetski ugroženih kupaca i da se poveća procenat domaćinstava koja dobijaju niže račune za energiju“.
Kako navodi MMF, nakon godina nedovoljnog investiranja, postoje velike potrebe za investiranjem u energetiku.
Važno je da se do kraja maja, kao što je dogovoreno u okviru programa, dovrši i usvoji plan ulaganja za energetski sektor, sa prioritetima i u potpunosti definisanim troškovima, kao i saprojektima koji ćepovećati energetsku bezbednost, stabilizovati proizvodnju električne energije i očuvati energiju, ističe MMF.
Investicije u zelenu infrastrukturu radi ubrzavanja zelene tranzicije podržale bi otpornost modela rasta Srbije koji se u velikoj meri oslanja na strane direktne investicije. MMF pozdravlja opredeljenost vlasti da transformiše državno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS) u akcionarsko društvo.
„Takođe pozdravljamo opredeljenost da se do kraja 2023. izradi strateški plan restrukturiranja EPS-a i da se do kraja 2024. godine završi razdvajanje državnog preduzeća Srbijagas. Jačanje upravljanja u energetskim preduzećima u državnom vlasništvu od ključne je važnosti. Novi zakon o državnim preduzećima je stub na kojem počivaju ove reforme. Zakon treba da bude u skladu s OECD Smernicama o korporativnom upravljanju državnih preduzeća i treba da delegira upravljanje državnim preduzećima profesionalcima, istovremeno ograničavajući učešće države u svakodnevnim aktivnostima preduzeća“.
U skladu s obavezama po SBA, zakon treba usvojiti uskoro kako bi se podržala transformacija sektora državnih preduzeća generalno, a posebno energetskih preduzeća.
„Fiskalne reforme treba da se nastave ubrzanom dinamikom. Nedavno usvojeno fiskalno pravilo ima ključnu ulogu u preciziranju fiskalne konsolidacije i održavanjufiskalnih bafera nakon perioda programa. Pozdravljamo opredeljenost vlasti da poboljšaju srednjoročno budžetiranje, ojačaju upravljanje fiskalnim rizikom i javnim investicijama, i modernizuju poreskuadministraciju. Dalje poboljšanje poslovnog okruženja pomoglo bi da se podrži snažniji rast koji predvodi privatni sektor. Reforme u cilju jačanja vladavine prava, unapređenja efikasnosti pravosudnog sistema i obuzdavanja korupcije od ključne su važnosti za unapređenje investicione klime“.
MMF je naglasio da napori u pravcu rešavanja pitanja sive ekonomije treba da se nastave.
„I na kraju, dalji razvoj domaćih tržišta kapitala u narednom periodu pomogao bi da se diverzifikuju izvori dugoročnog finansiranja, olakša pristup finansiranju za mala i srednja preduzeća i podrži srednjoročni rast. Tim MMF-a zahvalan je vlastima i kolegama iz privatnog sektora na bliskoj saradnji i korisnim i konstruktivnim razgovorima“, zaključio je MMF u saopštenju.
BONUS VIDEO Kako stojimo s energetikom
