0
Srbiju, prema rečima Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije, ne možemo da izolujemo od svetskog tržišta, jer više od 80 odsto derifata nafte koje utrošimo potiču ili direktno od uvoza derivata ili od prerade uvezene sirove nafte. "Tamo gde se svi u regionu snabdevaju derivatima nafte - snabdevamo se i mi", kaže Mićović. Ipak, to ne znači da nas od maja nužno očekuju više cene goriva na pumpama.
Svetsko tržište nafte ponovo je uzburkano. Cene rastu – barel premašuje 90 dolara. Uz to, OPEK je produžio ograničenje proizvodnje do juna, Rusija je obustavila izvoz benzina, a zbog sukoba na Bliskom istoku sve je usporeniji i skuplji transport.
Skokovi cena sirove nafte, a pre svega skokovi referentnih cena derivata nafte direktno se preslikavaju na cenu goriva, navodi sagovornik N1.
„Vi znate da se cena goriva u Srbiji već više od dve godine ne određuje na tržištu, koliko je na snazi uredba o ograničenju derivata cena nafte. Država svakog petka uzimajući u obzir svetske regionalne promene, određuje maksimalnu cenu“, rekao je on.
Formula je, kaže, složenija, i u nju ulazi dosta parametara.
„Država pokušava administrativnim putem da na što bolji način odslika te promene i ozbiljno da redukuje marže i mogućnosti naftnog sektora da funkcioniše slobodno na tržištu“, kaže Mićović.
Inače, stižu najave da bi gorivo bi od 1. maja moglo da poskupi za nekoliko dinara po litru, kao posedica rasta akciza. i usklađivanjem sa godišnjim indeksom potrošačkih cena u 2023. godini.
Mićović, međutim, kaže da je pitanje da li će doći do poskupljenja goriva.
„Podsećam vas da je, u oktobru kada je došlo do rasta akciza za osam odsto, cena benzina bila niža za tri dinara iako je akciza bila veća za 5,5, kod dizela je cena ostala nepromenjena iako su akcize porasle za 5,7. Drugi parametri su se promenili koji su cenu oborili“, objašnjava Mićović.
Nije, kaže, toliko bitno šta će se desiti tog dana (1. maja), već da od tog dana imamo veće državne dažbine nego što smo ih imali do tada. Cene će se, dodaje – formirati na osnovu svih parametara.
On podseća da se akcize, inače, po Zakonu o akcizama usklađuju sa rastom potrošačkih cena i to je tako oduvek, iz razloga da bi se očuvala njihova realna vrednost. Dodaje i da usklađivanje nije rađeno 2022. i početkom 2023. jer su cene goriva bile velike. U oktobru 2023. je tek podignuta akciza za osam odsto.
„Obično se usklađivanje radi početkom godine, ali eto Vlada je procenila da to treba da učini od 1. maja“, navodi Mićović.
Sagovornik N1 navodi da je, na primeru dizela koji košta 206 dinara, nešto više od 104 dinara bazna cena naftnog sektora.
„Od ta 104 dinara finansira se sve – od istraživanja i proizvodnje sirove nafte tamo negde, transporta sirove nafte, prerade, distribucije i svega drugog. A, 101 dinar i nešto više su državne dažbine. Recimo pola-pola je udeo u ceni litra goriva“, objašnjava Mićović.
On ističe da na bazne cene ne možemo puno da utičemo, „jer one zavise od globalnog tržišta nafte“.
„Ali možemo na ove državne dažbine. Jer, čak i da vam neko pokloni sirovu naftu za džabe – cena goriva ne bi bila nula dinara“, napominje on.
Sada, podseća, država ograničava cene, uz redukcije marže.
„U početku su marže iznosile šest, pa devet, pa 13 dinara, što je bilo potpuno neodrživo“, ukazuje.
Tek sada smo (sa 16 dinara marže) došli do nekog nivoa marže koja maloprodaji omogućava normalna rad.
„Marža nije dobit, iz nje se finansiraju svi drugi troškovi. Kao što je bilo usklađivanja akciza, mogli ste da nađete niz akata da se usklađuju razne naknade sa indeksom rasta potrošačkih cena – troškovi energije, troškovi zarada, koji su veoma značajni za jednu benzinsku stanicu. Ta marža je i manja kad se na nju plati PDV od 20 odsto. Marža se ostvaruje i dokazuje na tržištu i menja se u zavisnosti od tržišnih uslova i konkurencije“, navodi on, dodajući da se nada da „ovo administriranje i određivanje cena neće dugo trajati“.
Ključna razlika u cenama goriva u regionu se, kaže, postiže upravo državnim dažbinama, jer su bazne cene slične.
„Kad uporedite bazne cene – one se veoma malo razlikuju u regionu. Kada bismo na naše bazne cene dodali iznos državnih dažbina koje važe u Servernoj Makedoniji – imali bismo makedonske cene goriva ili one koje su na pumpama u BiH. To nije pitanje naftnog sektora, već pitanje državnih ekonomskih politika svih zemalja“, zaključuje Mićović.
***
BONUS VIDEO – Vozače čeka novo poskupljenje goriva zbog povećanja akciza
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
