0
Pregovori proizvođača maline i hladnjačara, u kojima je učestvovalo i Ministarstvo poljoprivrede, su propali. Proizvođači su danas poslali zahtev predsedniku i premijeru Srbije, kako bi izneli svoj problem i odlučili da li će proizvodnja maline biti nastavljena ili ugašena. Dok se otkupna cena maline bila 250 dinara za kilogram, proizođači tvrde da velike hladnjače od malih otkupljuju smrznutu malinu po ceni 350-400 dinara. Sa namerom da se uverimo u istinitost te informacije, obratili smo se firmama koje navodno otkupljuju malinu po toj ceni ali i malim hladnjačarima koji im je prodaju.
Da bi imali minimalnu zaradu i mogli da nastave proizvodnju, proizvođeči „crvenog zlata“ su ove godine tražili minimalnu otkupnu cenu od 300 dinara za kilogram. Na poslednjim pregovorima im je ponuđeno 260, odnosno deset dinara više od prvobitne cene, što su proizvođači odbili i predložili da ta sredstva idu u humanitarne svrhe jer su pojedini otkupljivači već plaćali tu cenu. Hladnjačari nisu popustili a država je, kako kažu proizvođači, u svemu bila samo nemi posmatrač.
„Posle silnih pregovora ništa se nismo dogovorili. Dok su pojedini otkupljivači več plaćali 260 dinara oni su ponudili nama da sa 250 cena poraste na 260 dinara, što smo odbili i predložili da taj novac daju u humanitarne svrhe za one kojima je pomoć potrebna a mi još nismo socijalni slučajevi da nam udeljuju milostinju. Prestavnici ministarsrva se upravljaju prema hlanjačarima, umesto da štite interese proizvodnje oni štite trgovinu i preprodaju, kaže za Nova.rs predsednik Udruženja malinara „Vilamet“ iz Arilja, Mileta Pilčević.
On još kaže da nisu tačne tvrdnje hladnjačara da ne postoje uslovi za povećanje otkupne cene maline jer manji hladnjačari većim, koje su izvoznici, već prodaju po znatno višim cenama.
PROČITAJTE JOŠ
„U Arilju se naveliko trguje zaleđenom malinom. Male hladnjače prodaju velikim zaleđenu malinu po ceni 350-400 dinara, plus pdv. Ti isti izvoznici proizvođačima svežu malinu plaćaju do 250 dinara i o čemu mi dalje da pričamo. Svi već znaju za monopol koji je u rukama hladnjačara a sva ova saznanja samo dodatno omalovažavaju proizvođače.“
Na pitanje koji su to veliki otkupljivači koji plaćaju tu cenu maline manjim hladnjačarima, Pilčević kaže da ih ima više a da mi je, između ostalih, poznato da su to Master frutis iz Milićevog sela i Agropartner iz Lučana. Da bi se uverili u istinitost Pilčevićevih tvrdnji, obratili smo se jednoj od njih i zatražili odgovor na pitanje, da li je tačno da od malih hladnjača otkupljuju smrznutu malinu po ceni znatno većoj od one koju su plaćali proizvođačima za svežu? Nismo došli do odgovora jer je naše pitanje ocenjeno kao, u najmanju ruku, nepristojno.
„Ne dajemo takve informacije, to nije za medije. Proizvođači jesu nezadovoljni ali to sistemski mora da se reši a ne od godine do godine. Proizvodnja i prodaja nisu organizovane, to je suština, ne može malina jedne godine da bude 600 a druge 200 dinara. Nemam mogućnost da dajem izjavu a nije ni korektno da postavljate takva pitanja. Neka priča ko šta hoće, ja ne želim da dajem izjavu na tu temu“, kazala je za Nova.rs direktorka „Master-frutis“ koja je deo kompanije „Master-frigo“ Milena Cvetić.
Da li su tvrdnje proizvođača tačne, pokušali smo da saznamo i od malih hladnjačara, koji navodno većim, koje su izvoznici, prodaju malinu za 350-400 dinara? Prvog koga smo sa teritorije Zlatiborskog okruga pozvali, potvrdio je istinitost navoda proizvođača.
„Tačno je da, ukoliko nismo vezani ugovornom obavezom, većim hladnjačarima koji su i izvoznici, u ovom trenutku možemo da prodamo malinu po višim cenama. Ja u ovom trenutku mogu da dobijem cenu od 350 dinara a ne znam koliko se drugima nudi. Radi se o originalnoj malini, tačnije onoj koja je u stanju otkupne, samo što je zaleđena i upakovana u kutije“, kazao nam je vlasnik hladnjače koja nije izvoznik. Da ne bi ugrozio svoju poslovost , želeo je da ostane anoniman.
Dok strah vlada svim sferama društva, proizvodnja maline se uveliko gasi. Za manje od deset godina proizvodnja je svedena na jednu četvrtinu pa je sa 130 hiljada tona prinos pao na oko 25-30 tona, koliki je maksimum ove godine. Da li će proizvodnja maline nastaviti da pada do potpunog kraha prizvodnje, zavisi od države, pa je proizvođačima još samo ostalo da o svemu informišu premijera i predsednika Srbije, u čijim je rukama „i nož i pogača“. Tim povodom proizvođači su danas predsedniku i premijeru uputili i zvaničan zahrtev za prijem i razgovor, bez posrednika, što je do sada bio slučaj.
„Ako je moguće da nas sasluša premijer ili predsednik, a ako nije, onda je vreme da se proizvodnja gasi. Previše je svega i ne treba narod više da se zavarava i zamlaćuje raznim pričama, već da se konačno kaže istina a istina je da malinu žele ispod cene koštanja, da je od proizvođača uzmu za džabe a onda svi redom da trguju i zarađuju. Ogroman broj ljudi je zvog toga odustao od proizvodnje pa će odustati i ovaj mali broj koji je ostao. Onda nek trguju hladnjačari, nek oni proizode malinu i nek se dalje bogate ali ne više preko naših leđa“, zaključuje Pilčević.
On još kaže da je sada trenutak da svi znaju kako dalje jer je berba završena a radovi u zasadima uveliko počinju za idući rod. Bez čvrstih garancija ne žele da se upuštaju u novu neizvesnost niti da ulaze u malinjake koji od jedne do druge berbe zahtevaju ogromna ulaganja, u radnoj snazi i u preskupim preparatima bez kojih nije moguće ostvariti bilo kakav rod.
Ove godine, kada je pokrivena samo cena koštanja proizvodnje, za proizvođače bi to bio svestan ulazak u finansijski minus i zaduživanja bez garancije da će iduće godine i to moći da se isplati.
BONUS VIDEO Malinari o posledicama nevremena kod Kosjerića
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
