Madžar: Kriza velika, i sa penzijama treba nešto učiniti

Ne mogu da se setim da Fiskalni savet u nekoj krupnijoj stvari nije bio u pravu sa svojim konstatacijama i dijagnozama, tako da i sada mislim da je to upozorenje sasvim umesno, rekao je Madžar za Danas.Ja bih i malo zaoštrio i rekao da će nešto morati i sa penzijama da se uradi, iako sam i sam penzioner, jer će veliki broj zaposlenih ostati ili bez plate ili na minimalcu, upozorio je on.Predstoji nam jedan period, smatra Madžar, u kome će dohoci zaposlenih značajno opasti u odnosu na penzije i sa stanovišta društva kao celine, to nije dobar oblik neravnoteže.U krajnjem slučaju, treba postupiti po preporukama Fiskalnog saveta, ali ipak nisam siguran da će to biti dovoljno i da neće morati da se ide i malo drastičnije u kontrolu svih dohodaka, uključujući i penzije.Sve zavisi od toga koliko će ovaj virus besneti. Ako on nastavi svoju aktivnost i posle jeseni i zadre u zimu, onda će verovatno morati i nešto drastičnije da se preduzima nego što to predlaže Fiskalni savet, predočio je Madžar u izjavi Danasu.Fiskalni savet Srbije ocenio je u svojoj analizi da država više nema toliko raspoloživih resursa za snažnu intervenciju jer se neracionalno zadužila za više od 600 miliona evra zbog isplate od 100 evra svim punoletnim građanima.U ovu godinu država je i inače je ušla sa uvećanim javnim dugom zbog neumerenog povećanja zarada u javnom sektoru od oko 10 odsto, ocenio je Fiskalni savet analizirajući efekte zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja u ovoj i narednoj godini.Naglašeno je da će u narednoj godini biti neophodna kontrola rasta penzija i zarada u javnom sektoru gde bi i zamrzavanje bilo opravdano jer se očekuje da će deficit države iznositi rekordnih sedam odsto BDP, a trebalo bi ga svesti na dva odsto kako bi se sprečio rast javnog duga koji će i inače na kraju ove godine premašiti 60 procenata BDP.Fiskalni savet je upozorio i da će po svemu sudeći pad BDP iznositi tri odsto, ali ukoliko se kriza sa epidemijom produži, može se očekivati i minus od pet procenata, pri čemu bi bez posla moglo da ostane između 30.000 i 50.000 ljudi. Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram