0
Visoke kamatne stope i inflacija preokrenule su trend potrošnje ka povećanju štednje, pre svega dinarske. Sada su dominantni gotovinski krediti najpre kako bi se građani uhvatili ukoštac sa problemima kratkoročne likvidnosti. Nameće se se pitanje da li će NBS produžiti meru ograničenja kamata na stambene kredite imajući u vidu očekivane stope za kraj 2024. godine, ističu stručnjaci.
Prošla godina protekla je u znaku rekordne inflacije koja je u martu premašila 16 odsto, a zatim je u decembru bila prepolovljena – 7,6 odsto. Narodna banka je monetarnim merama pre svega povećanjem referentntne kamatne stope uspela da zauzda inflaciju. S druge strane, pooštrena monetarna politika ohladila je potrošnju i tražnju za kreditima kako za privredu tako i za građane.
Pročitajte još:
Izdavanje kredita za privredu su gotovo zaustavljeni a za građane su znatno usporili. Kada je reč o omiljenim gotovinskim pozajmicama one su prošle godine porasle za trideset dve milijarde dinara, nominalno pet odsto. Ako se uzme u obzir dvocifrena inflacija, realno smanjenje je još izraženije. To je bio i signal za pojedine banke da ponude kredite sa nižom kamatom od 9,5 do 14 odsto na godišnjem nivou.
Milan Zečević iz Erste banke naglašava da činjenica da u Srbiji radi više od 20 banaka ukazuje na to koliko je tržište konkurentno i da tu nema reči ni o kakvom kartelskom organizovanju.
„Evidentno je da je ciklus podizanja kamatnih stopa uzrokovao rast istih kako na bilansnoj strani banaka konkretno na kreditima stanovništvu i privredi ali s druge strane i na depozitima“, dodaje Zečević.
Dakle, povećanje kamata učinilo je kredite skupljim a štednju isplativijom. Veće dinarske kamate na štednju preokrenule su trend potrošnje ka povećanju štednje, pre svega dinarske.
Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić kaže da su dominantni su sada gotovinski krediti najpre kako bi se građani uhvatili ukoštac sa problemima kratkoročne likvidnosti.
„Ono što sigurno najviše zanima građane je kakva će biti situacija na kraju ove godine u vezi sa moratorijmom, da li će doći do njegovog produženja imajući u vidu očekivane kamatne stope za decembar 2024. To su stvari koje direktno utiču na novčanik“, dodao je Stakić.
Novac više nije nigde jeftin. Konsultant iz Londona Đorđe Perendija kaže da je refernetna kamata u Britaniji 5,25 osto a kamate na keš kredite su od šest do osam odsto godišnje. Naravno, sa bankom se pregovara naročito oko obezbeđenja takvih pozajmica, piše RTS.
Perendija kaže da postoji jedan veliki sloj stanovništva sa veoma niskim ili bez primanja ili žive na socijalnoj pomoći tako de je njihov kreditni rejting izuzetno nizak.
Kako objašnjava, oni moraju da se izlože nekim višim kamatama koje onda moraju da pozajmljuju od privatnih zajmodacaca.
„To se u Engleskoj ponekad zove ‘pi-di-vi loun’. To je kratkoročni zajam koji se isplati u nekom trenutku ili u roku od nekoliko nedelja kada korisniku legne plata ili recimo isplata državne pomoći“, navodi Perendija.
Kada je reč o bankama u Evropskoj uniji, one predlažu sve kreativnije društveno odgovorno poslovanje jer ne žele novu hipotekarnu krizu.
Perendija navodi premier projekata poput prihvatljivog stanovanja gde se ulaže u određene nekretnine koje bi kasnije ugrožene socijalne grupe imale na raspolaganju.
Plan je da im se omogući da svoje nekretnine otplaćuju prema dugoročnim povoljnim ugovorima kako bi banke isunile taj mandat na ravnopravnost ravnomerno podržavanju svih svojih klijenata, objašnjava finansijski konsultant.
Poslovne informacije su dragocene, pa ohrabruje nagoveštaj smanjenja tromesečnog euribora u trećem tromesečju na raspon od 2,6 do 2,9 odsto. To je značajno za klijente ne samo u evrozoni već i za dužnike u Srbiji sa dugoročnim kreditima u evrima.
