3
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) zadržala je prognozu rasta BDP Srbije na 3,3 odsto u 2022. godini, ali je smanjila prognozu za 2023. godinu, pa u svom septembarskom izveštaju očekuje da će sledeće godine rast BDP takođe biti 3,3 odsto ili za 0,7 procenata manje nego u prethodnoj prognozi.
U analizi ekonomskih kretanja u Srbiji, EBRD navodi da je privredni oporavak, zabeležen 2021. godine, nastavljen i u prvoj polovini ove godine, ali sporijim tempom.
„Prognoziramo rast BDP Srbije na 3,3 odsto u 2022. i 2023. godini, a rizici po tu projekciju u bliskoj budućnosti ogledaju se u rastu inflacije, raspoloživim prihodima domaćinstava, i pogoršanju eksterne tražnje zbog usporavanja rasta na tržištu EU“, stoji u izveštaju EBRD.
Konstatovali su o da je globalni rast cena hrane i nafte doprineo je da se godišnja stopa inflacije u Srbiji poveća u avgustu na 13,2 odsto, na šta je Narodna banka Srbije reagovala podizanjem referentne kamatne stope sa jedan odsto u martu na 3,5 u septembru.
Ukazali su i da se globalni rast cena odrazio na rast troškova budžeta za uvoz energenata, kao i na rast deficita tekućeg računa u prvoj polovini godine.
„Rast cena struje za građane i privredu u Srbiji bio je umeren, a predstojeća zima biće test za energetski sektor i fiskalni prostor vlade“, zaključio je EBRD u analizi.
Naveli su i da je u prva dva kvartala 2022. godine proizvodnja u Srbiji povećana za 4,3 i 3,9 odsto na godišnjem nivou, kao i da je potrošnja stanovništva bila generator rasta i u tom periodu, iako je stopa rasta potrošnje pala sa sedam na četiri odsto zbog rasta cena i pooštravanja monetarne politike.
Za Zapadni Balkan, EBRD prognozira rast regionalnog BDP od 3,2 procenta u 2022. godini, koliko je projektovala i u majskom izveštaju, dok je projekciju za 2023. revidirala naniže, na tri odsto.
