Krivične prijave protiv građana koji su došli na aukciju

Javna izvršiteljka iz Beograda podnela je krivične prijave protiv građana koji su prisustvovali javnoj aukciji za prodaju stana jednog izvršnog dužnika, iako je policija konstatovala da ne postoji nikakav prekršaj i da građani imaju pravo da se nalaze u kancelariji javnog izvršitelja, piše Nova ekonomija.

Izvor: Nova ekonomija

Nova ekonomija pisala je o tom slučaju, kada je na licitaciji zakazanoj 12. jula 2019, u kancelariji javne izvršiteljke Ivane Bukarice, došao i izvršni dužnik u želji da se dogovori da stan proda putem direktne prodaje, podseća NE.

Pored njega, na licitaciju je došlo i nekoliko građana i aktivista organizacije „Krov nad glavom“ sa namerom da isprate postupak, koji je trebao da bude otvoren za javnost.

Kada su zaposleni u kancelariji primetili da se pojavio izvršni dužnik i ostali građani, izvršiteljka je pozvala policiju, a policijska patrola je, nakon savetovanja sa starešinama, obavestila prisutne da u pitanju nije privatan stan, već kancelarija javnog izvršitelja, i da nemaju ovlašćenje da izbacuju prisutne, „niti da im zabranjuju prisustvo javnoj aukciji“, kao i da oni mogu da reaguju samo ako postoji „remećenje javnog reda i mira“.

Nakon usmenog objašnjena, patrola je napustila kancelariju, ali aukcija ipak nije održana jer su se kupci, iako su uplatili novac neophodan za učešće u nadmetanju, odlučili da ne prisustvuju licitaciji.

Aukcija je održana 24. septembra 2019. godine, takođe u kancelariji javnog izvršitelja Ivane Bukarice, ali je tada na ulazu u zgradu postavljeno privatno obezbeđenje, koje nikome nije dozvoljavalo da uđe, dok je na vratima bilo zalepljeno obaveštenje da je javnost isključena iz ovog postupka (Snimak OVDE).

Nova ekonomija je došla do saznanja da je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo postupak na osnovu krivične prijave javne izvršiteljke Ivane Bukarice povodom ovog događaja, što je potvrdila i jedna osoba koja je bila na saslušanju ovim povodom.

U samom zapisniku policije nije navedeno koje je krivično delo u pitanju, već da se građani samo pozivaju radi prikupljanja informacija, a na osnovu zahteva tužilaštva.

U kancelariji izvršiteljke Bukarice su za Novu ekonomiju kazali da ne daju izjave medijima i da u svakom slučaju „sud treba da odluči“.

Komentar smo tražili i od Komore javnih izvršitelja, koja nas je uputila na izvršiteljku Tamaru Gucunju koja je za Novu ekonomiju kazala da javnost iz javnih licitacija, prema Zakonu o izvršenju i obezbeđenju i Zakona o parničnom postupku javnost, u principu, nije isključena.

„Međutim, u određenim situacijama ona može biti isključena, što se ceni u svakom konkretnom postupku. Akt o isključenju javnosti može biti donet kako pre održavanja javne licitacije, tako i tokom njenog održavanja“, nevela je Gucunja.

Ona je rekla i da krivičnu prijavu može da podnese svako ko smatra da u nekom slučaju postoje elementi krivičnog dela, da podnošenje krivične prijave ne znači automatski i postojanje krivičnog dela, kao i da izvršitelji, kao nosioci javnih ovlašćenja, imaju veću odgovornost po ovom pitanju.

Na pitanje kako je izvršiteljka iz Beograda moga da dođe do podataka o ličnosti, koje bi upotrebila za podnošenje krivične prijave, Gucunja je rekla da „javni izvršitelji svakodnevno u svom radu upravljaju ovakvim podacima, što znači da imaju pravo da legitimišu svako lice koje se na bilo koji način pojavljuju u postupcima pred njima“.

„Međutim, to nikako ne znači da je dozvoljena zloupotreba ovih podataka, što se posebno kontroliše od strane nadležnih organa, kako Ministarstva pravde, tako i poverenika koji postupaju na osnovu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i drugih nadležnih organa“, kazala je ona.

Osoba koja je dala izjavu u policiji je Novoj ekonomiji prethodno pojasnila da okupljene niko iz kancelarije Bukarice nije legitimisao, već da je to učinila policija pre nego što je otišla.

Gucunja je ocenila da je zbog ometanja javnih prodaja za posledicu imalo izmenu Zakona o izvršenju koje će se, izmenama i dopunama tog zakona, ubuduće održavati elektronskim putem.

„Ministarstvo pravde priprema platformu za ovakvu vrstu postupka koja bi od 01. septembra 2020. godine trebalo u potpunosti da počne da se primenjuje. To će značiti da niko, pa ni javni izvršitelj, neće imati uvid u to ko je javnoj prodaji pristupio, jer će učesnici ovakve licitacije koristiti posebne šifre koje im sistem dodeli““, zaključuje Gucunja.

Ivan Zlatić iz organizacije „Krov nad glavom“, koji je i sam prisustvovao spornom događaju, rekao je za Novu ekonomiju da bi „bilo normalno da tužilaštvo nije ni razmatralo ovakavu prijavu i da ju je odmah odbacilo“, na isti način kako je i policija postupila taj dan.

„To što tužilaštvo sada saslušava građane, iako je očigledno da nije urađeno ništa loše, navodi na pitanje o čemu se zapravo ovde radi, jer je na licu mesta utvrđeno od strane policije, da nema čak ni prekršaja“, ocenio je Zlatić.

On dodaje da izvršiteljka Bukarica svakako ima pravo da napiše šta god želi u prijavi, ali da je obaveza tužioca da neosnovanu krivičnu prijavu odbaci.

„Sada treba da se zapitamo da li je ovde krenula neka šira represija i maltretiranje solidarnih ljudi, iako očigledno nisu krivi za ono što im se stavlja na teret i ova saslušanja se mogu protumačiti kao neka vrsta pritiska, jer je i policiji bilo odmah jasno o čemu se radi, a tužilaštvo sada potpuno nevine ljude poziva na saslušanja i postavlja gomilu pitanja koja očigledno nemaju nikakve veze sa samim slučajem, već ih pita da li se poznaju između sebe i slično, a na neke ljude to utiče tako što se uplaše“, navodi Zlatić za Novu ekonomiju.