I pored ukrajinske krize, koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim, banke svojim korisnicima nude keš kredite. Ekonomisti su složni da ukrajinska kriza neće imati uticaj na kreditne stope u bankama u Srbiji, ali da ne treba biti ishitren pri uzimanju velikih pozajmica. Onima koji se odluče za uzimanje kredita, konce bi ipak moglo da pomrsi ukoliko tenzije u Ukrajini dugo potraju i rašire se.
Iako se uticaj dešavanja u Ukrajini na srpsku ekonomiju i poskupljenje kredita ne očekuje barem ne momentalno, stručnjaci ističu da pri izboru bankarskih pozajmica, ipak, treba biti oprezan.
Kako ističe Dejan Gavrilović iz udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“, ne očekuje da se vidi i značajniji uticaj ukrajinske krize na Srbiju i na kreditne stope u bankama, osim ukoliko čitava situacija ne eskalira u poduži rat većih razmera.
“Ako krenemo da se vodimo nekim apokaliptičnim mislima, da će doći do Trećeg svetskog rata, onda sve gubi smisao, pa i podizanje kredita”, objašnjava Gavrilović, naglasivši da ukoliko razmišljamo racionalno, nema razloga za brigu.
Prema njegovim rečima, svi očekuju da će se čitava situacija brzo završi. Stoga bi neki od građana mogli da pomisle da je ipak bolje bar malo sačekati dok se sve ne stiša.
“Posle korone i čitavog šoka koji smo ekonomski preživeli zbog svega što je ona izazvala pre te dve godine, mislim da građani još uvek čekaju rasplet situacije, te se ponašaju normalno nadajući se da će se ova situacija u Ukrajini brzo privesti kraju”, rekao je za kraj Gavrilović, dodavši da trenutno nije primetio da vlada “histerija” zbog potencijalnog prelivanja krize i na područje naše države.
Sa njim je saglasan i ekonomista Goran Radosavljević, koji navodi da se još uvek ne očekuje da se ona odrazi na tržište.
„Naši građani se nisu zaduživali u dolarima, rubljima ili nekim drugim valutama, koje bi mogle da budu pod određenim udarom”, ističe naš sagovornik, objasnivši da trenutno ne vidi jaku vezu između krize u Ukrajini I podizanje kredita u Srbiji.
“Bez obzira na to što veći poremećaji nisu očekivani, građani bi trebalo da uspore sa uzimanjem kratkoročnih kredita, jer će kad-tad trenutno niske kamatne stope krenuti da rastu, ne nužno zbog krize koja to može da ubrza, već jer politika jeftinog novca I negativnih kamatnih stopa neće trajati večno”, objašnjava naš sagovornik.
Suprotno ovom stavu, jedan čitalac „Nove“ doživeo je da ga banka zove i nudi mu keš kredit jer, kako je zaposleni u banci naveo, ima „finu platu“.
Radosavljević je objasnio da ovo nije čudna pojava, te da su građani Srbije česti korisnici kredita, jer na taj način uspevaju da priušte sebi koje bez njih ne bi mogli.
U odnosu na stambene kredite, kojima građani rešavaju dugoročni problem stambenog pitanja, zaduživanja poput keš kredita i minusa na platnim karticama, u proteklih 10 godina u značajnom su porastu, a ljudi su počeli da podižu keš kredite da bi isplatili učešće za stambeni kredit, što često dovodi do situacije u kojoj je rata za keš kredit veća od rate stambenog kredita.
Dakle, čini se da veći brigu od ukrajinske krize, korisnicima kredita treba da predstavlja namena
potencijalne pozajmice.
„Ukoliko rešavate sebi životno pitanje i kupujete nekretninu, bolje da uradite to odmah nego za pet godina, jer je to tržište uvek bilo na sličnom nivou”, kaže Radosavljević, dodajući da su stambeni krediti nikad povoljniji, te da odlaganje njegovog podizanja može dovesti do toga da
se korisnici suoče sa lošijim uslovima.
On naglašava da, osim u slučaju eskalacije koja bi dovela do krize velikih razmera, građani nemaju razloga za strah, pogotovo kada je u pitanju njihova štednja, te da čak I država garantuje sigurnost za određeni deo. Dakle, “mahnito” podizanje ušteđenog novca sa računa zaista nije potrebno.
Bonus video: Zagrepčani pohrlili u Sberbanku koja se našla na udaru američkih sankcija
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook