1
"Čudesne mere" predsednika Srbije Aleksandra Vučića za bolji standard građana, a kojom se za oko 3.000 proizvoda iz 23 kategorije ograničavaju trgovačke marže na 20 odsto, stupile su na snagu 1. septembra. Sagovornici Nova.rs analizirali su šta su, do sada, pokazale ove mere.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često u javnosti ističe kako se trgovci u Srbiji služe različitim trkovima, pa svako malo dižu cene proizvoda.
Zbog toga je najavio da će omogućiti ljudima da lakše prežive jesen i zimu, u kojima se obično najviše novca troši, pa poručio da će od 1. septembra pa u narednih šest meseci početi primena ekonomskih, takozvanih „čudesnih mera“ koje podrazumevaju, između ostalog, ograničenje marži na 20 odsto.
PROČITAJTE JOŠ:
Tako je Vlada Srbije usvojila predsednikove mere odnosno Uredbu o snižavanju cena za oko 3.000 proizvoda. Marže su ograničene na 20 odsto i odnose se na 24 trgovinska lanca.
I zaista, veliki broj proizvoda u marketima snižen je upravo za toliko, mada se to ne može reći za sve – nešto je i poskupelo.
Ekonomista i bivši državni sekretar za trgovinu Dragovan Milićević pratio je efekte državne kontrole trgovačkih marži nakon 20 dana primene Uredbe, te je za Nova.rs izložio svoje mišljenje o tome koliko su mere ( i da li će biti) delotvorne i kakve će benefite ostvariti potrošači u vreme trajanja njene primene.
„Gromoglasna najava političara je imala za cilj propagadne aktivnosti i pored rezervisanih očekivanja od strane onih koji iole razumeju kako trgovina funkcioniše i kakve će posledice primena imati i na druge učesnike, pre svega snabdevače (distributere i proizvođače). Efekat naravno zavisi od pregovaračke snage učesnika i na jednoj i na drugoj strani“, navodi Milićević.
Pošto svaka ozbiljna analiza počiva na činjenicama (u ovom slučaju ciframa), zahvaljuću sajtu „cenoteka“ moguć je dnevni pregled cena najvećih trgovinskih lanaca, a otvaranja naloga na istom sajtu se može dobiti i precizan podatak na određeni dan u bližoj prošlosti.
„U oceni primene ovih mera podaci uzeti u analizu su 28.08.2025 i 18.09.2025 godine. Ovaj datum implicira na to da su svi trgovinski lanci do sada morali da se prilagode Uredbi“, pojašnjava dalje ekonomista.
Milićević je, tako, ukazao na grupu proizvoda odnosno njihove cene 18. septembra, a potom ih uporedio sa cenama od dvadesetak dana ranije.
Prema sajtu „Cenoteka“, brašno „Danibus T400“ od kilogram u Maxi, Idea prodavnicama, Rodi i DIS-u na dan 18.09. košta 83,99 dinara, dok je u Univerexportu 78,99 dinara.
Cena šećera „Sunoko“ od 1kg u Maxiju košta 111,99, dok je u drugim lancima druga cena: u Idei 99,9, u Univeru 94,9, u DIS-u 104,99, a u Roda prodavnicama 99 dinara.
Paradajz od 1kg je pomenutog dana koštao čak 184,99 dinara u DIS-u, dok je njegova cena u Univerexportu bila 179,99 dinara. Nešto povoljniji je u Idea i Rodi prodavnicama – 155,81, dok je u Maxi radnjama 129 dinara.
Mleko od litar brenda „Dukat“ je u Idei 18. septembra bilo na akciji i koštalo 129 dinara, dok je u DIS-u cena iznosila 170 dinara.
Kilogram kulena „Neoplanta“ koštala je 2.224 u Maxi radnjama, a 1.929 dinara u Univeru.
Cena „Persil“ deterdženta od 3 kilograma iznosila je 1.059 dinara u Maxi radnjama, dok je cena tog proizvoda u Idea radnjama iznosila 1.499,99 dinara.
Sagovornik Nova.rs naveo je da je cena brašna „Danibus“ i u avgustu, tačnije 28. avgusta iznosila kao u septembru, konkretno u Maksi radnjama – 85 dinara, dok je u DIS-u bila čak 55 dinara. A sada je, podsetimo, u ovom trgovinskom lancu cena brašna od kilogram 83,99 dinara.
Interesantna je cena mleka koja je u avgustu iznosila oko 135/140 dinara (mleko Dukat), dok je u septembru čak i 170 dinara.
„Persil“ deterdžent od 3kg je u avgustu koštao između 1.000 i 1.500 dinara, dok je u septembru ta cena 1.500 i više.
„Analitički zaključak donekle kvare pojedini artikli gde je prisutna akcijska cena na taj dan, ali generalno ne samo da su cene snižene nego suprotno, kod nekih artikala i trgovinskih lanaca su i povećane“, naglašava ekonomista.
Dodaje da su tamo gde su niže cene (u septembru) simbolične razlike koje nisu rezultat korekcije cena nego načina evideniranja na sajtu.
„Treba li još dodatne argumentacije da se u ekonomiji ne može ništa narediti da svaka akcija po prirodi stvari rađa reakciju? Da li je uzet reprezentativan uzorak, svakao je tema za diskusiju. Posetom trgovinskih lanaca svako se može uveriti da su isti okrenuli svoju poliitku prodaje prema svojim vlastitim trgovačkim markama što je bilo i očekivano da su uvek cene bile niže. Jer praktično sem direktnih tokova proizvodnje nemaju dodatne tržišne, marketinške i logisitičke troškove“.
To su čak i posebno istakli svojim etiketama uglavnom u plavoj boji da se radi o njihovoj vlastitoj trgovačkoj marki, ističe on.
„U svako slučaju, porudžbine prema brednovima će padati što će opet povratno uticati i na proizvođače. Niko u Uredbi nije definisao šta će biti sa uvoznim artiklima jer za njih ne važi naredba da se cene moraju fiksirati na dan 01.08. kao kod domaćih ponuđača“, zaključuje Milićević.
BONUS VIDEO: Rast cena u Srbiji – marže
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
