Proizvodni radnici fabrike "Alu holding" iz Niša, nekadašnjeg „Nisala“, njih sedamdesetak, već deset dana je bez posla, ali i bez informacije da li su na odmoru, da li su još zaposleni ili su dobili otkaz.
Ne mogu da pronađu bivšeg vlasnika, novi nikako da ih kontaktira, pa im je status neizvestan.
Radnici, uglavnom sa dugogodišnjim radnim stažom, našli su se u „nebranom grožđu“ nakon što je ta firma 9. avgusta prodata beogradskoj firmi „MTC“. Zaposlenima je već 15. avgusta rečeno da ne dolaze na posao, navodno jer nema nema sirovina i od tada je u toj firmi proizvodnja „zamrla“, a radnici nemaju informacije šta će se sa njima dalje dešavati.
Dragan Mladenović, jedan od radnika „Alu holdinga“ rekao je da su radnici protekle nedelje na svaka dva do tri dana dolazili do fabrike ne bi li saznali šta će biti sa njima, ali odgovor još nisu dobili.
„Juče smo se okupili svi ispred fabričke kapije, ali nam se niko nije obratio. Nekoliko radnika danas je ponovo otišlo do fabrike ne bi li dobili neku informaciju. Nismo dobili ni rešenje o odmoru, u fabrici više nema nikoga od rukovodioca, niko se na javlja na telefone… Ne znamo na čemu smo“, rekao je Mladenović. .
On je kazao da im, sada već bivši vlasnik nije isplatio punu platu za januar, februar i mart 2021. godine, što je otprilike po plata i po, po svakom radniku. Nisu primili platu ni platu za jul.
„Pojedini radnici koji su pred penzijom su zabrinuti za svoj status, odnosno da li su im uplaćeni doprinosi za penzijsko osiguranje. U pogonu smo ostali samo mi radnici sa dugogodišnjim radnim iskustvom, većina u „ozbiljnim“ godinama. Mladi neće da rade teške poslove, kakvi su poslovi u „Alu holdingu“. Dolazili su i odlazili posle prve pauze“, izjavio je Mladenović.
Radnici podsećaju da je fabrika za preradu aluminijuma u niškom naselju Nikola Tesla, nekada bila fabrika za ponos, jedna od najboljih u nekadašnjoj Jugoslaviji. Međutim, od kada je 2003. godine privatizovana iz godine u godine sve lošije posluje.
„Nisal“ je 2003. godine kupio na tenderu „Domal inženjering“ za svega 325.000 evra, iako se vrednost te firme u momentu prodaje procenjivala na preko 61 milion evra. Mali akcionari „Nisala“, odnosno nekadašnji radnici te firme, su nakon toga više puta protestovali i tražili preispitivanje privatizacije, koja je prema njihovim rečima, obavljena protivzakonito.
Tenderska komisija je na otvaranju juna 2003. godine zaključila da kupac ispunjava sve uslove iako je, prema tvrdanjama malih akcionara, kupac raspolagao sa samo 3.768 evra, a javnim pozivom je traženo da kupac morao da ima milion evra kapitala i obrt kapitala od dva miliona evra. Iako kupac nije ispunjavao uslove ipak je Agencija za privatizaciju prihvatila njegovu ponudu, a tadašnji direktor Agencije, a kasnije premijer Mirko Cvetković dao je saglasnost za prodaju.
Mali akcionari „Nisala“ podneli su i više krivičnih prijava protiv novih vlasnika fabrike zbog toga što su je prezadužili hipotekarnim kreditima i doveli u predstečajni postupak. Prema infromacijama kojima raspolažu nekadašnji i sadašnji radnici, niko nikada nije odgovarao ni zbog protivzakonite privatizacije, niti zbog zaduživanja firme.
Fabrika za preradu aluminijuma osnovana je u Nišu još 1955. godine i u momentu osnivanja imala je 130 radnika, a prvi naziv bio je „Đuro Salaj“. Kasnije je promenila naziv u „Nisal“, a sedamdesetih godina prošlog veka u tom preduzeću radilo je čak 2.000 radnika, a fabrički kompleks zauzimao je 11 hektara.
Bonus video: Fabrika prodata, radnici ne mogu da nađu bivšeg vlasnika, strahuju za posao
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare