"Hleb ne jedem, a danas sam kupila nekoliko kila hleba da držim u zamrzivaču”, možda baš ova izjava Beograđanke Vesne Stanković najbolje pokazuje zbunjenost i nelogičnost života u vreme pandemije. Građani kažu da ih taj osećaj da nemaš u kući sve ono što ti je potrebno tera na dodatni trošak i da iako ne izlaze iz kuće zbog zabrane kretanja, čini se da više troše.
„Baš jutros sam pomislila, kada sam se vratila iz prodavnice, da više trošimo. Potrošila sam 4.000 dinara za jednu nabavku. Ne znam odakle bilokome ideja da može sada da uštedi. Više uštedim kad hodam, pa onda manje i jedem“, priča Vesna koju smo na Konajrniku sreli sa ćerkom.
„Ove farmerke su mi bile velike, danas su mi tesne. Suviše hrane“, iskrena je Vesna.
„Sada čovek nema šta da radi, samo sediš i jedeš“, dodaje Vesnina ćerka Ivona.
I Aleksandar Bimbašić, kojeg smo sreli ispred jednog kioska brze hrane u Ustničkoj ulici, primećuje da se sada više troši na nabavke osnovnih namirnica. Ipak, pokušava da bude gazda svog budžeta i da drži kontrolu nad njim.
„Limitiran sam, svestan sam kakva je situacija i sveo sam i hranu i sve ostale troškove na neki minimuim da bi mogao da preživim. Poslovi su stali, nemam primanja, pa ono što sam uštedeo ranije sada trošim i iskreno se nadam da će ovo što pre da se završi, pa da se vratimo normalnom životu“, priželjkuje Aleksandar.
Penzionerka Milena kaže da ima primanaja manja od 30.000 dinara i posledice pandemije već oseća na svom budžetu. Kaže i da su paketi pomoći koji su dati toj kategoriji penzionera „sramotni“.
„Više trošim, jer svi kupujemo samo da imamo u kući. Nismo toliko gladni, ali nas na trošak tera taj osećaj da nemaš u kući ono što ti treba i ta neizvesnost dokle će ovako”, objašnjava sa praznim cegerom u ruci.
Neki misle da je ušteda privilegija nekih bogatijih zemlja, ali ne i Srbije.
„Naravno da nisam uspeo da uštedim, jer mi nismo na nivou Švajcarske i ostalih zemalja koje bi mogle da izdrže ovu izolaciju, ja i ostali narod ovde smo svakako na gubitku. Pare odlaze na hranu, trenutno nemamo na šta drugo da potrošimo, ali nemamo ni gde da zaradimo“, objašnjava Dušan sa Konjarnika.
Ipak, ima onih koji primećuju i smanjenje troškova.
„Uštedeo sam na benzinu, jer sam išao kolima na posao, a sada sedim kod kuće. Ne jedem više nego u normalnom stanju, pa mi ni to nije dodatni trošak“, tako svoju računicu svodi Borivoje Božinović.
Ekonomista Saša Đogović primećuje da panika i uvođenje restriktivnijih mera navode na trošak.
„Psihoza izaziva impulsivne kupovine i više nego što je potrebno i onoga što nam je neophodno. Stvarane su zalihe kako ne bi došlo do nestašice. U strahu su velike oči, a to onda iziskuje dodatne troškove. Zato u martu, a to se prebacuje i na početak aprila, postoji značajno uvećanja dinamike ukupnog maloprodajnog prometa, upravo zahvaljujući rastu lične tražnje, odnosni lične potrošnje. Najviše se kupuju prehrambeni proizvodi i sredstva za higijenu. Veliki lanci, ali i male radnje, takođe, će profitirati“, analizira Đogović.
On primećuje da gužve ispred većih trgovinskih lanaca kao i ograničenost kretanja, navodi ljude da kupovine sada češće obavljaju u najbližoj „maloj“ radnji. Zbog pandemije neće patiti ni prodaja cigareta ili alkohola, pošto se teže odričemo tih proizvoda koji štete zdravlju, ali umanjuju anksioznost – njihova potrošnja samo može da se uveća, smatra naš sagovornik.
Manji promet će imati prodavnice tehničke robe i nameštaja, a odlažemo i kupovinu garderobe i obuće, primećuje Đogović. Nema više ni troškova za odlaske u kafiće.
Ipak, ističe Đogović, konačnu računicu kako će i koliko korona uticati na naše novčanike, još je nemoguće izvesti.
„Na tržište se sada iznosi i ono što se ranije uštedelo. Ono što se, eventualno, ostavljalo i za godišnji odmor, sada se i to koristi. Suština je da se obezbedi higijena i prehrana i piće, sve ostalo sada postaje sporedno”, konstatuje naš sagovornik.
Đogović smatra da će se državni budžet puniti PDV-om, al će problem biti u smanjenju proizvodnje, jer se već neko vreme radi umanjenim kapacitetom.
Smatra i da najavljenih 100 evra, za sve punoletne građane, neće imati veliki značaj za one kojima je to najpotrebnije. Time se, kaže Đogović, neće pospešiti „finansijska potentnost prosečnog domaćinstva u Srbiji“.
„Tih 100 evra u junu, to je marketinški trik pred izbore. To ide i kome treba i kome ne treba,a za mnoge će biti kasno”, primećuje Đogović.